Исламски султанати у Индији
Из пројекта Википедија
Историја Jужне Азије       Историја Индије |
|||||
|---|---|---|---|---|---|
| Камено доба | 70.000–7000. пне. | ||||
| Култура Мергар | 7000–3300. пне. | ||||
| Цивилизација долине Инда | 3.300.–1700. пне. | ||||
| Касна Харапа култура | 1700.–1300. пне.. | ||||
| Ведска цивилизација | 1500.–500. пне. | ||||
| · Краљевства античке Индије | · 1200.–700. пне. | ||||
| Махаџанапади | 700.–300. пне. | ||||
| Царство Магада | 684.–26. пне. | ||||
| · Маурија царство | · 321.–184. пне. | ||||
| Средња краљевства Индије | 230. пре Хр.–1279. нове ере | ||||
| · Сатавахана царство | · 230. пре Хр.–199. нове ере | ||||
| · Кушанско царство | · 60.–240. нове ере | ||||
| · Гупта царство | · 240.–550. | ||||
| · Чола царство | · 848.–1279. | ||||
| Исламски султанати у Индији | 1210.–1596. | ||||
| · Делхијски султанат | · 1206.–1526. | ||||
| · Декански султанат | · 1490.–1596. | ||||
| Хојсала царство | 1040.–1346. | ||||
| Виџајанагара царство | 1336.–1565. | ||||
| Могулско царство | 1526.–1707. | ||||
| Марата царство | 1674.–1818. | ||||
| Колонијална Индија | 1757.–1947. | ||||
| Подела Индије | 1947.- | ||||
| Историје држава Република Индија · Пакистан · Бангладеш Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви |
|||||
| Регионалне историје Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам Пакистански региони · Синд · Тибет |
|||||
У средњем веку у Индију је успостављено неколико исламских султаната.
Садржај |
[уреди] Успон ислама на Индијском потконтиненту
Ислам је уз Индију дошао већ у првом веку након смери пророка Мухамеда. Омејидски калиф у Дамаску послао је 711. експедицију у Белуџистан и Синд под водством Мухамеда бин Касима. Експедиција је отишла и северније, али није могла задржати цело подручје нити раширити ислам у другим деловима Индије. Ипак обална трговина и присуство муслиманске колоније у Синду дозволило је да дође до значајне културне размене и довођења проповедника. Три века касније Персијанци, турски народи и Афганистанци су кренули у освајања Индије преко традиционалног северозападног пута свих инвазија Индије.
Махмуд Газни (979. -1030. ) је предводио серију напада на Раџпутска краљевства и богате хиндуистичке храмове. Осим тога успоставио је базу у Пенџабу за будуће инвазије.
[уреди] Делхијски султанат
 |
За више информација погледајте Делхијски султанат. |
Мухамед Гор је при крају 12. века извршио инвазију Индије и освојио је Газни, Мултан, Синд, Лахор и Делхи. Један од његових генерала Кутбудин Ајбак прогласио је себе султаном Делхија. У 13. веку бивши роб ратник Шамсудин Илтумиш (1211.-1236.) успоставио је Турско краљевство у Делхију, што је будућим султанима омогућило да се шире у свим смеровима по Индији. Један век после тога Делхијски султанат се раширио источно до Бенгала, а јужно до Декана. У исто време сулатнат је био угрожен нападима са северозапада и унутрашњим побунама. Султанат је био у сталној динамици, како се 5 различитих династија уздизало и падало:
- Робовска династија (1206.-1290.)
- Килџи династија (1290.-1320.)
- Туглак династија (1320.-1413.)
- Сајид династија (1414.-1451.)
- Лоди династија (1451.-1526.)
Килџи династија под Алаудином (1296.-1316.) успела је да већину југа Индије једно време стави под своју власт, али освојена подручја су се брзо ослободила. Од 35 султана 19 је убијено у атентату. На власт се тако често долазило насиљем. Дворске интриге и фракционашење су биле нормалне појаве. Куран и шарија (исламски закон) су омогућавали основу за завођење исламске администрације над независним хинду владарима. Ефективна власт султана је овисила о способности контроле стратешких места који су доминирали војно важним и трговачким путевима, овисила је о способности опорезивања и способности одржања ауторитета над војним и провинцијским гувернерима. Било је покушаја да се унифицирају порези и створи централизован систем администрације, али завршавали би без успеха. Пољопривреда је унапређена у северној Индији захваљујући новим каналима и новим иригационим методама (укључујући персијски точак). Али паразитски систем опорезивања сељака продужио је политичку нестабилност. Персијски језик и персијска култура постали су доминантни у центрима одлучивања у Индији.
[уреди] Могули
|
За више информација погледајте Могулско царство, Бабур, Акбар Велики и Аурангзеб. |
Могулско царство је било царство је на врхунцу моћи управљало већином индијском потконтинента. Могулско царство је основао Бабур 1526., када је победио Ибрахима Лодија , последњег делхијског султана у Првој бици код Панипата. Реч Могул је индијско-аријска верзија речи Монгол.
| Велики Могулски цареви | ||||||||||||
| Цар | Почетак власти | Крај власти | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Бабур | 1526 | 1530 | ||||||||||
| Хумајун | 1530 | 1556 | ||||||||||
| Акбар | 1556 | 1605 | ||||||||||
| Џанагир | 1605 | 1627 | ||||||||||
| Шах Џахан | 1627 | 1658 | ||||||||||
| Аурангзеб | 1658 | 1707 | ||||||||||
[уреди] Јужне династије
Неуспеси султана да држе стално Декан и југ Индије под контролом доводе до успона јужних династија: муслиманског Бахмани султаната (1347.-1527.) и хиндуистичког Виџајанагара царства (1336.-1565.). Бахмани султанат је трајао готово два века, све док се није распао 1527. на 5 мањих државица, Деканских султаната (Биџапур, Голконда, Ахмеднагар, Берер и Бидар). Бахмани султанат је прихватио систем администрације и опорезивања од Делхијског султаната, али његов пад је великим делом проузрокован нетрпељивошћу домаћих муслимана и страних муслимана.
[уреди] Литература
- Elliot and Dowson: The History of India as told by its own Historians, New Delhi reprint, 1990.
- K.S. Lal: The Legacy of Muslim Rule in India [1]
- K.S. Lal. Indian Muslims - Who are they. [2]
- Majumdar, R. C. (ed.), The History and Culture of the Indian People, Volume VI, The Delhi Sultanate, Bombay, 1960; Volume VII, The Mughal Empire, Bombay, 1973.
