Гупта царство
Из пројекта Википедија
Гупта царство је било једно од највећих политичких и војних царстава античке Индије. Династија Гупта је владала од 240. до 550. већином северне Индије , делом Пакистана и Бангладешом. Време Гупта царства сматра се индијским "златним раздобљем" у науци, математици, астрономији, религији и филозофији. У Индији је тада измишљен декадни систем укључујући концепт нуле. У време свга највећег успона Гупта царство је било модел класичне цивилизације заједно са династијом Хан, Танх и античким Римом. Бели Хуни или Хефталити су допринели пропасти царства.
Садржај |
[уреди] Успон Гупти
Историја Jужне Азије       Историја Индије |
|||||
|---|---|---|---|---|---|
| Камено доба | 70.000–7000. пне. | ||||
| Култура Мергар | 7000–3300. пне. | ||||
| Цивилизација долине Инда | 3.300.–1700. пне. | ||||
| Касна Харапа култура | 1700.–1300. пне.. | ||||
| Ведска цивилизација | 1500.–500. пне. | ||||
| · Краљевства античке Индије | · 1200.–700. пне. | ||||
| Махаџанапади | 700.–300. пне. | ||||
| Царство Магада | 684.–26. пне. | ||||
| · Маурија царство | · 321.–184. пне. | ||||
| Средња краљевства Индије | 230. пре Хр.–1279. нове ере | ||||
| · Сатавахана царство | · 230. пре Хр.–199. нове ере | ||||
| · Кушанско царство | · 60.–240. нове ере | ||||
| · Гупта царство | · 240.–550. | ||||
| · Чола царство | · 848.–1279. | ||||
| Исламски султанати у Индији | 1210.–1596. | ||||
| · Делхијски султанат | · 1206.–1526. | ||||
| · Декански султанат | · 1490.–1596. | ||||
| Хојсала царство | 1040.–1346. | ||||
| Виџајанагара царство | 1336.–1565. | ||||
| Могулско царство | 1526.–1707. | ||||
| Марата царство | 1674.–1818. | ||||
| Колонијална Индија | 1757.–1947. | ||||
| Подела Индије | 1947.- | ||||
| Историје држава Република Индија · Пакистан · Бангладеш Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви |
|||||
| Регионалне историје Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам Пакистански региони · Синд · Тибет |
|||||
Најприхватљивија теорија о Гуптама је да је њихово порекло из Бенгала. Почетком 4. века Гупте су владале малим хинду краљевством у Магади у данашњем Утар Прадешу. Гупте су владале Индијом северно од Виндија планина у 4. и 5. веку. Иако нису имали тако огромно царство, какво је било Маурја царство, раздобље Гупти је оставило дубоки културни траг не само на индијском потконтиненту, него и код суседних азијских култура. Владари Гупти су били велики освајачи и добри администратори. Књижевност на санскриту досегло је врхунац током Гупта раздобља. И будистичка књижевност се почиње појављивати на санскриту. Из тога периода је већина Аџанта спиља. Књиге из медицине, ветерине, математике, астрономије и астрофизике су биле писане у томе периоду. Прекоморска трговина је цветала, хиндуистичка и будистичка митологија и архитектура се раширила заједно са религијом на Бурму, Камбоџу, Тајланд , Индонезију и друге земље.
То раздобље се сматра златним раздобљем индијске културе. Зидно сликарство Аџанта спиља на централном Декану сматрају се најснажнијим изразом индијске уметности. Слике у спиљама представљају различите животе Буде, али представљају и најбољи извор информација о свакодневном животу у Индији у то време.
Гупте су успоставиле снажну централну власт са одређеним степеном локалне контроле. У складу са хиндуистичким веровањима друштво је било изразито класно, засновано на систему каста. Гупта царство је почело пропадати због лоших владара и серије инвазија. Инвазија Белих Хуна је допринела пропасти царства. Међутим многа интелектуална и културна достигнућа сачувана су и прослеђена другом културама.
[уреди] Главни Гупта владари
[уреди] Чандрагупта
Гатокача (око 280.-319.) имао је сина Чандрагупту (не сме се помешати са Чандрагуптом Маурјом, оснивачем Маурја царства). Чандрагупта је женидбом као мираз добио краљевство Магаду. Главни град Магаде је био Паталипутра(данашња Патна). Чандрагупта је раширио царство до 320. од реке Ганг до Прајаге (данашњег Алахабада).
[уреди] Самудрагупта
Самудрагупта је од 335. до 380. проширио Гупта царство освојивши око 20 краљевина. Царство Гупта је тада било од Хималаја до реке Нармада и од Брахмапутре до Јамуне. Није био само освајач, него и мецена за уметност и књижевност. Био је хиндуиста, а највише је веровао у хиндуско божанство Вишну. Био је толерантан и према другим религијама, па је дозволио будистичком краљу Шри Ланке да сагради манастир у Бод Гаји. Наслеђује га син Рамагупта, који је био заробљен од Кшатрапаса, па га наслеђује Рамагуптин брат Чандрагупта II.
[уреди] Чандрагупта II
Владао је до 413. Удајом ћерке за краља Вакатака на Декану добио је моћног савезника. Чандрагупта II је ширио краљевство на западу побеђујући неколико противника. Његово краљевство се простирало од једне до друге обале. Раздобље његове власти карактеризира значајна хинду уметност, књижевност, култура и наука. Гупте су подржавале и будистичку културу.
[уреди] Скандагупта
Сматра се последњим од великих владара. Био је суочен са инвазијом Белих Хуна познатих као Хефталити. Успешно је одбио напад Хуна 455. Међутим трошкови рата су исцрпли царство и допринели су његовом пропадању.
[уреди] Војна организација
Гупте су се највише ослањале на стрелце пешадинце. Дугачки бамбусова стрела би носила металну главу. Индијска дуга стрела је била моћно оружје великог досега и продорности. Била је ефикасно средство против коњаника са стрелама. Гвоздена стрела је могла пробијати и дебљи оклоп. Стрелце би обично штитила пешадија са штитовима и копљима. Гупте су такође имале знање о опсадним справама, катапултовима и другим софистицираним ратним оружјима. Гупте су располагале и морнарицом.
[уреди] Инвазија Хуна и крај царства
Хунски краљ Торамана се пробио кроз обрамбени појас Гупта царства на северозападу током 480-их. Хуни су успели да прегазе добар део Гупта царства до 500. Царство се распало под нападима Хуна. Хунски вођа Торамана и његов наследник Михиракул освојили су неколико провинција царства, укључујући Малву, Гуџарат и Танесар. Иако се смањила моћ Гупти успевали су да се опиру Хунима. Уз помоћ независних краљевстава истерали су Хуне из већине северне Индије до 530-их. Задњи валдар из династије Гупта владао је од 540. до 550.
