Истра
Из пројекта Википедија
Координате: 45° 15′ 40" СГ Ш, 13° 54′ 15" ИГД
Истра је највећe јадранско полуострво. Налази се на североисточном делу Јадрана на територију Словеније и Хрватске. Географска граница Истре према северу је планински ланац Ћићарија, а према истоку хрбат Учке (тако да нпр. Опатија није део Истре него Кварнера).
Западна обала Истре је плића и боље разведена, док је источна стрма и слабије насељена. Истра се обично дели на три дела:
- Црвена Истра (западна обала), где превладава црвено-смеђа земља (црвеница)
- Сива Истра (средишња Истра), због сивог глиненастог тла и
- Бела Истра (падине Учке и источни дио полуострва) због каменитог тла.
Важни градови и општине у Истри су Пула, Пазин, Пореч, Ровињ, Умаг, Лабин, Бузет, Мотовун, Копар, Пиран итд.
[уреди] Историја
Назив "Истра" према неким изворима потиче од илирског племена Хистри, које је живело у том подручју. Римљани су Истру освојили тек након два војна похода - 177. године пне.
Након пропасти Римског Царства регију су пљачкали Готи и Лангобарди. 789. године Истра је припала Франачком Царству (под Пипином III) и након тога је њоме владао цели низ грофова, аквилејски патријарси и Венецијанска Република.
Истра је припала Хабсбурговцима 1779. године. Од 1805. до 1813. Истра је била под влашћу Наполеона.
Истра је традиционално етнички мешана. За време аустријске владавине у Истри су живјели Хрвати, Словенци, Италијани (који су били већина на приморју) и бројне мањине.
Након Првог светског рата Истра је прешла у руке Италије, након што је њена власт подржана од западних сила добила територије обећане Лондонским уговором из 1915.
По завршетку Другог светског рата Истра је постала део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Партизани су побили 1945. многе Италијане бацивши их у фојбе. Говори се о хиљадама бачених у крашке јаме. {http://en.wikipedia.org/wiki/Foibe_massacres} У првих неколико година након рата је Истру напустило неколико десетака хиљада становника (око броја још увијек не постоји сагласност међу историчарима), махом Италијана, који се деле на "есуле" и "оптанте". Езули су избеглице које су отишле одмах након рата, а "оптанти" су они који су одабрали (оптирали) да оду из Југославије, а Италија се обвезала да ће бринути за њих. Велики број људи који су одлазили из Истре само су се привремено задржавали у Италији и касније кретали у друге земље. Пула је била већински италијански град. Између децембра 1946. и септембра 1947. град је напустило 28.000 од 32.000 становника.
[уреди] Становништво
Већина становника Истре говори чакавским наречјем. У градовима западне обале људи се подједнако добро служе и италијанским језиком. У истим насељима постоји становништво које говори аутохтоним романским језиком - истриотским.
На истоку Истре, подно Ћићарије, живе Ћићи, становништво румунског порекла које говори мешавином румунског, хрватског и италијанског.