Кобленц
Из пројекта Википедија
Координате: 50° 22' СГ Ш, 07° 36' ИГД
Кобленц Koblenz |
|
---|---|
Поглед са тврђаве Еренбрајтштајн на Кобленц и Немачки угао |
|
Грб | Мапа |
Основни подаци | |
Савезна држава: | Рајна-Палатинат |
Географски положај: | 50°21’35” сгш 7°35’52” игд |
Надморска висина: | 64,7 m |
Површина: | 105,02 km² |
Поштански бројеви: | 56001 - 56077 |
Телефонски префикси: | 0261 (и 02606) |
Регистрација: | KO |
Градске четврти: | 28 четврти |
Веб сајт: | www.koblenz.de |
Становништво (јануар 2005) |
|
Број становника: | 106.637 (31. 10. 2005) |
Густина: | 1.015 стан./km² |
Незапосленост: | 9,1% |
Структура по годинама: | 0-14 година: 13,2% 15-64 година: 65,4% преко 65 година: 21,4% |
Полна структура: | мушкарци: 47,7% жене: 52,3% |
Религије: | католици: 55,8% протестанти: 19,2% остали: 25% |
Политика | |
Градоначелник: | Др. Еберхарт Шулте-Висерман (СПД) |
Најјача партија: | ЦДУ |
Кобленц (нем. Кoblenz, по ранијем правопису Coblenz, фр. Coblence) је град на левој обали Рајне на месту где се у њу улива река Мозел. На самом ушћу, које се назива Немачки угао (Deutsches Eck), постављен је споменик.
Кобленц (лат. Confluentes, конфлуенција, ушће) је основао Нерон Клаудије Друз године 8. пне. Град је прославио свој 2000-ти јубилеј 1992.
После Мајнца и Лудвигсхафена на Рајни, то је трећи град по величини у немачкој савезној држави Рајна-Палатинат. Кобленц лежи у Порајњу, 92 километра југоисточно од Келна. Године 2005. број становника био је 107.064.
[уреди] Знаменитости града
Град Кобленц поседује велики систем фортификација на врховима брда која окружују град са запада, и цитаделу Еренбрајтштајн на супротној обали Рајне. Стари град је био троугластог облика, са рекама на две стране и зидинама на трећој. Зидине су срушене 1890, да би се град проширио. Град је важна раскрсница железнице према Келну, Берлину и Француској. Преко Рајне постоји аутомобилски мост, и мало даље, леп железнички мост са два распона и пругом Берлин-Мец. Преко реке Мозел постоји готички камени мост са 14 лукова - Бодуенов мост, подигнут 1344, и још један железнички мост.

Град се до 1890, састојао од Старог града и Новог града или Клеменштата. Стари град је збијен и има само пар лепо уређених улица и тргова, док су у Новом граду бројне лепо уређене улице и обала Рајне. У граду постоји више историјски вредних објеката. Међу њима се истиче Црква светог Кастора, са четири торња. Цркву је подигао 836. Луј Побожни, али садашња романичка грађевина је из 1208, док готичка кровна структура потиче из 1498. Испред Цркве св. Кастора налази се фонтана коју су французи подигли 1812, са натписом који говори о Наполеоновом походу на Русију. Недуго затим, руске трупе су окупирале Кобленц. Њихов командант је иронично допунио посвету: Vu et approuvé par nous, Commandant russe de la Ville de Coblence: Janvier 1er, 1814 (превод: Видео и одобрио, руски командант града Кобленц, дана 1. јануара 1814).
У граду се налази породична кућа Метерниха, где је 1773. рођен кнез Метерних, познати аустријски државник.
У новијем делу града лежи палата (Residenzschloss), која једном страном гледа ка Рајни, а другом на Нови град. Изграђена је 1778-1786, по налогу Клемент Венцеслауса, последњег електора Трира. Од свих јавних споменика, најзначајнија је колосална коњаничка статуа цара Виљема I Немачког из 1897, на Немачком углу.
[уреди] Привреда
Кобленц је центар за трговину винима из региона Мозела и Рајне. Такође извози минералну воду.
Градска индустрија обухвата израду аутомобилских делова, жице, клавира, папира, бродова и баржи. Кобленц је важан транспортни центар за железнички и речни саобраћај.