Куга

Из пројекта Википедија

Бактерија Yersinia pestis - изазивач кугe

Бактерија коју изазива кугу (лат. Yersinia pestis) преносе буве са глодара на човека. Болесник са плућним обликом куге може да шири заразу ваздухом. Нелечена плућна куга се, по правилу, завршава фатално а тзв. бубонска куга ,у одсуству терапије,односи сваког другог болесника.

Као природно - жаришна инфекција, болест се еизоотски одржава у Африци, Азији, и Америци, укључујући и територије Русије и САД. У Србији је последња епидемија забележена пре више од 160 година. Како еколошки услови нису квалитативно измењени (наиме, постоје и глодари и њихови ектипаразит - бува), и данас је у нашој земљи присутна могућност уноса и ширења куге, посебно у случају ванредних прилика. Поред тога, Yersinia pestis је идеална за биолошки рат.

Један доктор из ХVII века би обукао заштитно одело, укљућујући и дугачки шешир, рукавице, маску и наочаре, пре него што би ишао у обилазак пацијената који су били заражени кугом.Наслов натписа гласи: Како да се борите са смрћу у Риму, године 1656,. употребом заштитног одела

[уреди] Мере спречавања

Мере спрeчавања и сузбијања обухватају дератизацију, дезинсекцију и дезинфекцију, хемиопрофилаксу антибиотицима и др. Вакцине које су на располагању имају одређних недостатака па се (бар шире) не користе, али њихова примена долази у обзир у случају погоршања епидемиолошке ситуације.