Маварска инвазија Пиринејског полуострва
Из пројекта Википедија
Маварска инвазија Пиринејског полуострва (711. -718.) почела је када су Маври напали државу Визигота на Пиринејском полуострву. Предводио их је берберски генерал Тарик ибн Зијад који је био поданик калифа из Дамаска. Искрцали су се крај Гибралтара 30. априла 711. и кренули на север. Следеће године Тариковим снагама придружују се снаге емира Мусе ибн Нусаира. Током осмогодишњег рата Маври су заузели већину Пиринејског полуострва осим малих подручја на северозападу (Астурија) и великог дела Баскије. Освојено подручје добија име Ал-Андалуз и постаје део Омеидског царства.
| Исламска инвазија Западне Европе |
|---|
| Гвадалета – Тулуз – Ковадонга – Поатје |
Садржај |
[уреди] Династичке борбе међу Визиготима
Доласком Родериха на визиготски престо, у Шпанији долази до унутрашњих размирица. Родерих је дошао на власт 709. свргавањем претходног краља Витиза. Родригови противници су побегли и окупили се на обалама Магреба, крај Сеуте, с друге стране Гибралтара. Ту су се већ налазили Јевреји и аријанци који су побегли после покушаја католичких бискупа, правих владара Визиготскоиг краљевства, да их насилно покрсте.
[уреди] Једна од страна позива Мавре у помоћ
Сеуту је контролисао Јулијан Сеутски који је био Родерихов вазал, али јер био у добрим односима са Родериховим противницима, присталицама Витиза. Формирала су се два табора што је било сасвим довољно за грађански рат. У близини Сеуте налазили су се муслимански освајачи из Северне Африке под вођством емира Мусе ибн Мусаира. Јулијан Сеутски је затражио помоћ од емира Мусе против визиготског краља Родрига.
Муса је у почетку био скептичан, сматрајући да се ради о визиготској замци, али увиђао је велику корист од таквог савеза. Емир Муса одобрава јула 710. мали поход на обале Шпаније. Тај пробни поход водио је Тарик ибн Малук и показало се да се може извести већа акција.
[уреди] Инвазија Мавара и Родерихов пораз
Већа инвазија почиње у пролеће 711. У то време краљ Родерих ратовао је против Баска и Франака на северу близу града Памплоне. Берберски генерал Тарик ибн Зијад прелази Гибралтарски мореуз 30. априла са око 1.700 људи. Онај ко их је и видео мислио је да се ради о трговачким бродовима. Касније долазе остали па генерал Тарик долази чак до Картагине.
Родерих се вратио са својом војском са севера. Имао је 25.000 војника, који се сукобљавају са 7.000 Мавара у бици код Гадалете 19. јула 711. Родерих је поражен у тој бици највише због дезертерства међу његовим војницима. Верује се да је убијен у тој бици, као и главнина његових дворана. Родерихова војска се разбежала, а Визиготи остају без вођства. Тарик заузима велики део Шпаније.
[уреди] Освајање Шпаније и пораз Мавара у бици код Поатјеа
Следеће године Тариковим снагама се придружују снаге емира Мусе ибн Нусаира. Током осмогодишњег рата Маври су заузели већину Пиринејског полуострва осим малих подручја на северозападу (Астурија) и великог дела Баскије. Освојено подручје добија име Ал-Андалуз и постаје део Омејидског калифата. Преживело визиготско племство је побегло код Меровинга у Франачку.
Освајачи су кренули преко Пиринеја али победио их је мајордом Франачког краљевства Карло Мартел у бици код Поатјеа 732. Маври су задржали мале делове Француске до 759. Хришћанска Реконкиста започела је победом Визигота Пелаја од Астурије у бици код Ковадонге 722.
[уреди] Временска скала маварског освајања Пиринејског полуострва
- VI век - Визиготски племићи постају феудални господари
- 612. - краљевски декрет по коме се Јевреји морају крстити или ће им се одузети имовина
- 710. - Тарик ибн Малук се искрцао са 400 људи и 100 коња да испита изгледе за већу инвазију
- 711. - Емир Муса ибн Нусаир, гувернер Северне Африке, шаље Тарика ибн Зијада у инвазију Шпаније охрабрен династичким свађама међу Визиготима
- 19. јул 711. - Битка код Гадалете у којој се сукобљава генерал Тарик са 7.000 војника против краља Родрига са 25.000 војника. Војска краља Родрига је поражена
- јун 712. - Сиријци су напали низ градова и упоришта у Шпанији
- фебруар 715. - Емир Муса је ушао у Дамаск са заробљеним визиготским племством.
- 717. - 718. - Привучени великим богатством цркви у Француској, а знајући за унутрашње трзавице међу Меровинзима, Маври нападају Француску.
- 719. - Ал Самн ибн Малик, четврти емир, пресељава седиште маварске власти из Севиље у Кордобу
- пролеће 732. - Емир Абдул Рахман ибн Абдулах Ал Гафики прелази западне Пиринеје и долази до Жиронде.
- октобар 732. - Битка код Поатјеа (битка код Тура) у којој мајордом франачког краљевства побеђује Мавре.
