Из пројекта Википедија
19. јул (19.7.) је 200. дан године по грегоријанском календару (201. у преступној години). До краја године има још 165 дана.
[уреди] Догађаји
- 1545. - Брод „Мери Роуз“, понос ратне флоте енглеског краља Хенрија VIII, потонуо је у каналу Солент између обале јужне Енглеске и острва Вајт. Живот је изгубило више од 700 људи.
- 1553. - Мери Тјудор проглашена је за краљицу Енглеске. Удајом за шпанског принца Филипа приближила се Ватикану и прогонила протестанте, због чега је названа Крвава Мери и Католкиња Мери. Током њене владавине, Енглеска је изгубила Кале (1558), своје последње упориште у Француској.
- 1870. - Француски цар Наполеон III објавио је рат Пруској, који је имао тешке последице по француско Друго царство. Француска војска претрпела је тежак пораз у бици код Седана (2. септембра), цар је заробљен, а у Паризу је проглашена република.
- 1877. - Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. Победио је енглески тенисер Спенсер Гор.
- 1883. - На брду Стражилово изнад Сремских Карловаца сахрањени су посмртни остаци српског песника Бранка Радичевића, након што су, 30 година после његове смрти, пренети из Беча.
- 1900. - Отворена је париска подземна железница (метро).
- 1936. - Отпочела је социјална револуција у Шпанији, коју је у дело спроводила анархо-синдикалистичка Национална Конфедерација Рада - ЦНТ
- 1937. - У Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната ("крвава литија") који су протестовали због подношења скупштини на ратификацију конкордата измедју Ватикана и Краљевине Југославије. Конкордат је потписан у јулу 1935, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу.
- 1941. - Британски премијер Винстон Черчил почео је кампању под називом „В за победу“ (V for Victory) у Другом светском рату.
- 1943. - У намери да ослабе италијански фашистички режим, савезници су у Другом светском рату из 700 авиона засули бомбама аеродроме и војне полигоне у близини Рима.
- 1956. - Лидери Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер, потписали су Брионску декларацију о заједничкј противблоковској политици, што је означило почетак стварања Покрета несврстаних земаља.
- 1974. - Шпански диктатор Франсиско Франко због болести је привремено предао власт принцу Хуану Карлосу, који је 1975, после Франкове смрти, постао краљ Шпаније.
- 1980. - У Москви су отворене 22. Олимпијске игре, које је бојкотовало више од 40 земаља због совјетске инвазије на Авганистан.
- 1989. - Пољска Народна скупштина изабрала је генерала Војчеха Јарузелског за председника Пољске.
- 1994. - Народна Скупштина Републике Српске одбила је План територијалног разграничења у Босни који је почетком месеца Контакт група понудила зараћеним странама. СР Југославија, од које се очекивало да утиче на босанске Србе да прихвате предложени план, кажњена је поостравањем медјународних санкција, а у Босни је настављен рат.
- 1996. - На захтев међународних представника у послератној Босни председник Републике Српске Радован Караџић поднео је оставку на све јавне функције.
- 1997. - Ирска републиканска армија објавила примирје у својој 28-годишњој кампањи против британске власти у Северној Ирској.
- 2000. - Русија је представила светском тржишту ново противтенковско оружје монтирано на приколици крос-кантри мотоцикла.
- 2001. - Британски политичар и писац Џефри Арчер осуђен је на четири године затвора за кривоклетство и злоупотребу правде.
- 1427. - Стефан Лазаревић, српски кнез (1389-1402), син кнеза Лазара и кнегиње Милице.
- 1936. - Јован Жујовић, српски геолог и политичар.
- 1947. - Аунг Сан, бурмански премијер.
- 1965. - Сингман Ри, корејски државник.
- 1992.- Паоло Борселино, италијански судија.
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Види још
