Мајн кампф
Из пројекта Википедија
Mein Kampf (Моја борба) је књига коју је написао Адолф Хитлер, у којој се комбинују елементи аутобиографије и Хитлерових политичких и идеолошких гледишта, која су каснија постала начела нацистичке идеологије.
[уреди] Писање књиге
Прва глава је названа Обрачун (Eine Abrechnung), и издата је 18. јула 1925. године. Друга глава је названа Националсоцијалистички покрет (Die nationalsozialistische Bewegung) и издата је 1926. године. Хитлер је књигу назвао Четири и по године борбе против лажи, глупости и кукавичлука (Viereinhalb Jahre des Kampfes gegen Lüge, Dummheit und Feigheit). Његов издавач Макс Аман одлучио је да је наслов предугачак и прекомпликован и књигу је објавио под именом "Mein Kampf".
Иако је дословно значење њемачке ријечи "Kampf" борба, неки тумаче значење ове ријечи у овом контексту и као напад, обрачун или чак и рат (у многим је њемачким борбеним јединицама током Другог свјетског рата стајала и ријеч "Kampf" (Panzerkampfwagen, Sturzkampfflugzeug), па то даље упућује на чињеницу да се назив ове књиге може схватити и као "Мој рат" а не само "Моја борба".
Хитлер је почео да диктира књигу свом пријатељу у затвору Ландсберг Емилу Морису, онда након јула 1924. године Рудолфу Хесу, који је касније књигу објавио са још неколико издавача. За књигу се у почетку говорило да је тешка за читање и тешка за разумевање, па је касније у идућих 20 година неколико пута преуређивана.
[уреди] Садржај
Књига одражава већину идеја и дјела која су касније дошла до изражаја у Другом свјетском рату. Поготово је дошао до изражаја Хитлеров антисемитизам и идеја "Drang nach Osten" (Продор на исток), која заправо захтјева од Њемаца проширење на исток и стварање тзв. "Lebensraum" за генерације које долазе (Lebensraum је животни простор, који би се налазио на истоку Европе, поготово Русије).
Хитлер је читао велики број тадашње социал-дарвинистичке литературе која је била веома популарана у Европи, и целокупну историју сагледала као борбу за очување расе. Такође и ненаучна и неистинита идеја о аријевској раси која је наводно пореклом са севера Европе и захваљујући њој су настале све дотадашње европске и светске културе, није његова него је била популарна у многим европским интелектуалним круговима почетком 20. века, као оправдање за њихову империјалну политику.
Разлози да је само Немачки народ у историји човечанства идеју о неједнакости људских раса ставио у основе своје националне државе још можда од уједињења 1871. године , није уопште политичке природе. Ради се о једноставној чињеници да је свест о јединственом идентитету дошла од расе а не од нације. Код немачког народа расизам је био супститут за врло слабу националну свест. Верски рат 1618.-1648. није залечио ране религиозног расцепа у друштву, а такође велики број малих држава је оставио јаке културне поделе.
Хитлер у поглављу своје књиге „Позив на хитну акцију“ помиње употребу гаса над Јеврејима: "Да је почетком рата (мисли се на Први светски рат) 12 или 15 хиљада Јевреја смјештено у гасне коморе и побијено, онда милиони жртава које је поднијела Њемачка не би били узалуд, већ би били благословени."
У књизи је, у политичком смислу, Хитлер најавио и позивао на уништење оног што он назива злим близнацима: комунизам и Јеврејство. Хитлер је сматрао да је комунисте и Јевреје требало је избрисати са лица земље, а ако се нико други не би ангажовао за то, он је био вољан да прихвати ту "свету" улогу за њемачки народ и "аријевску расу". Такође је кривио и њемачку социјалдемократску владу, коју је сматрао сарадником Јевреја и комуниста, и сматрао је одговорном за тадашњу кризу у сваком смислу која је тада владала у Њемачкој. Зато је позивао и да се скине са власти влада и да се сви њени припадници смакну на најокрутнији начин.
Словени су по Хитлеру такође нижа раса у односу на Аријевце (у које он углавном сматра Германе и Нормане). У поглављу о продору на исток је посветио велику пажњу Словенима. Углавном им је наменио судбину немачких робова који би имали право на живот само у градовима док би села и земљиште остали Немцима као животни простор. (Сматрао је да кад се неки народ пресели сав у градове долази до дегенерације и пропадања док сеоски људи имају велике и здраве породице тако да је живот на селу предност коју ће уживати Германи). Хитлеру су сва културна и научна достигнућа која су Руси (и остали словенски народи) у прошлости постигли, дело наводног горњег расног слоја становништва које је Германског порекла, али пошто су се ти Германи утопили у инфериорне Словене, треба их потчинити Немачкој.
Што се тиче спољне политике, позивао је на савез са Уједињеним Краљевством и фашистичком Италијом, и тако збацивање срамоте Версајског споразума.
