Милорад Гођевац

Из пројекта Википедија

ГОЂЕВАЦ МИЛОРАД ДР. (1/3 1860, Ваљево - 1933. Београд), лијечник и национални радник, покретач и организатор српске четничке акције.

Гимназију је свршио у Београду 1880, а медицину у Бечу 1889. Четири године служио је као државни лијечник у Књажевцу и Београду, па је онда ступио у службу београдске општине, у којој је остао до 1/4 1925. Од 1899 био је шеф општинског санитета. Као општински лијечник дошао је Гођевац у додир са Старосрбијанцима и Македонцима, који су живјели у Београду, залазио у њихове радње, упознао се са њиховим животом и преко њих са приликама на југу. Тако се упознао и са четницима, који су долазили у Београд на зимовање, и који су припадали бугарској комитетској организацији. Од њих је Гођевац сазнао, да нема другога спаса за српско име у тим крајевима него поћи истим путем, којим су Бугари још раније пошли. и који их је довео чак до Бујановца и Врање на нашој граници, до Охрида на западу и до Солуна на југу.

Гођевац је за ту идеју загријао свога интимног пријатеља, Луку Ћеловића, предсједника Београдске Задруге, и тако су они основали први одбор за потпомагање четничке акције у Старој Србији. Тајно од владе, Гођевац и Ћеловић започињу рад. Послије 29/5 1903 пришао им је и ђенерал Јован Атанацковић, али и влада и конзули из наших конзулата на југу били су апсолутно противни четничкој акцији. У мају 1904 била је послата од одбора из Београда прва чета војводе Анђелка, која се сукобила на Четирцима са турском војском и сва изгинула. То је изазвало буру у Београду. Београдска штампа, инспирисана из службених кругова, напала је најоштрије Гођевца и другове му, што шаљу људе на клаоницу. Али већ крајем исте године четнички покрет је узео толиког маха, да су се одушевили њиме и Београд и цијела земља. Идеја Гођевца и другова триумфирала је. За непуну годину дана четничке акције добило се више, него кроз дуге године пропаганде. Послије Милоша Милојевића ни један наш човјек није се толико заложио у раду за Стару Србију као Гођевац Почетком априла 1925. Гођевац је изишао из општинске службе и постао начелник Министарства Социјалне Политике, а послије мјесец дана је пензиониран.