Врање

Из пројекта Википедија

Врање

Врање на мапи Србије

Врање је град на југу Србије.

Садржај

1 Положај
2 Историја
3 О Врању
- 3.1 Жуто цвеће
- 3.2 Знаменитости
4 Познати врањанци
5 Види још
6 Спољашње везе

[уреди] Положај

Врање је економски, политички и културни центар пчињског округа кога чине општине Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Прешево, Сурдулица, Трговиште и Врање. Град се налази у северозападном делу врањске котлине, на левој обали Јужне Мораве. Реку и град деле магистрални пут и железничка пруга коју на северу воде ка:

Лесковцу (70 km)
Нишу (110 km) и
Београду (347 km)

а на југу ка:

Куманову (56 km)
Скопљу (91 km)
Солуну (354 km)

Смештен је у подножју планине Плачковице (1231 m), Крстиловице (1154 m) и Пржара (731 m). Од границе Бугарске је 70 km удаљен, а од Македоније 40 km.

[уреди] Историја

Нема поузданих података када и где је формирано насеље и на чијим темељима је изникао град Врање. Претпоставља се да се то догодило у време Траколира (Римљана), Византије, Грка или Словена који су ове просторе насељавали VI и VII веку. Међутим, једно је сасвим јасно: ово је изузетно важно геостратешко подручје на коме су се од памтивека укрставали каравански путеви. Тако да је најлакши пут ка једноме и ка другоме, освајаче водио пут преко врањског поморавља.

Први писани траг о Врању оставила нам је Ана Комнина, Гркиња царског рода још у XI веку, пишући о владавини свога оца Алексија Комнина. Она у књизи "Алексијада" каже да је раски жупан Вукан 1093. године у свом освајачком походу стигао до Врања и освојио га.Не задуго,он се пред моћнијом Византијом морао повући.

Други пут 1193. године, Врање је од Византије привремено преотео велики раски жупан Стефан Немања и припојио га средњовековној српској држави. Ипак, у саставу српске државе Врање је дефинитивно ушло 1207. године када га је освојио Стефан Првовенчани. Градом и Жупом током средњег века, господарили су властелини краљ Стефан Дечански и Цар Душан.

Распадом српске средњовековне државе, Турци су Врање освојили 14. јуна 1455. године, и држали га у својим рукама све до 31. јануара 1878. године, на светог Антанаса, када је варош освојила српска војска под командом Ђенерала Јована Белимарковића. Врање је под турском влашћу било 422. година. Град је у Кнежевини Србији дочекало слободу са нешто више од 8.000 становника.

У Балканским и два светска рата, Врање и овај крај поново су били на мети освајача. У Првом балканском рату 1912. године операцијама против Турака, одавде су лично командовали краљ Петар Први Карађорђевић, председник владе Никола Пашић са више министара и Ђенералштаб са начелником штаба Врховне команде војводом Радомиром Путником.

Но, ови простори су, посебно у новој историји, били честа мета бугарских освајача који су овде починили нечувене злочине. У Првом светском рату Бугари су окупирали Врање 16/17. октобра 1918. године. Слобода је тада плаћена са 514 живота на фронту и 335 недужно стрељаних.

У Другом светском рату Немци су у овај град ушли 9. априла 1941. године, да би га 22. априла предали у руке бугарским фашистима. Они су у Врању, за четри године, направили права зверства - стрељали су око 700, а интернирали 4.000 родољуба. У борбама је учествовало око 12.000 бораца, од којих 956 није дочекало слободу 7. септембра 1944. године.
Координате: 42° 33' 12" С., 21° 54' 00" И.

[уреди] О Врању

„Врање - мала, некада погранична србијанска варош, била је до Станковићевог времена једва позната и по свом имену, а скроз непозната по свом људству. Откривши Врање, Борисав Станковић је одиста открио један наш потпуно нови морални континент.“

(Јован Дучић)

Фолклорна архитектура и по много чему живописна традиција Врања спадају у драгоцено културно наслеђе српског народа.

[уреди] Жуто цвеће

жуто цвеће је симболичан назив за Врање

Врање често називају и жуто цвеће.

Назив је настао крајем првог светског рата, током проласка француске војске кроз Врање. Један од француских војника је баки која је уређивала башту наздравио са Бонжур (фр. Bon jour) - Добар дан. Бака која је разумела да је војник рекао божур је одговорила:

- Није то сине, божур, то је жуто цвеће!

Од тада се Врање назива жуто цвеће, а постоји и песма "Врање, моје жуто цвеће". Такође, жута боја је постала традиционална боја за Врање, па на пример спортисти Врања носе жуте дресове (ФК Динамо Врање).

[уреди] Знаменитости

У Врању и непосредној околини се налазе следеће знаменитости:

Бели мост (XIX век) - мост подигнут у спомен несрећној љубави двоје младих
чесма Ђеренка - још једна успомена на несрећну љубав
Пашин конак и Харемлук (XVIII век) - зграде у којој су становали турски паша и његове жене
Хамам (или 'Амам) (XVII век)- турско купатило
Пржар - излетиште и видиковац изнад Врања, на коме се налази истоимени хотел
Марково кале - остаци средњевековног утврђења које је подигао Марко Краљевић