Муромаћи период
Из пројекта Википедија
Муромаћи период је период историје Јапана (1336-1573). Познат је и под именом Ашикага период. Тај период је започео успоставом шогуната 1336. од стране првог Муромаћи шогуна Такауђи Ашикаге . Период се завршава 1573, кад је Нобунага протерао задњег шогуна Јошиаки Ашикагу из престолнице Кјото. Године од 1336 до 1392 зову се и Период Северног и Јужног двора. Касније године од 1467 -1573 зову се и Период зараћених држава.Током тог каснијег периода централна власт је готово престала постојати, а грађански ратови су трајали по свим деловима Јапана.
Током овог периода Португалци долазе у Јапан, а са њима и Језуити, који до 1582 преобраћују 150.000 Јапанаца у католичанство.
Садржај |
[уреди] Ашикага шогунат
Период власти шогуна Ашикага назива се Муромаћи период по делу Кјотоа, где је трећи шогун успоставио седиште. Камакура период (1185-1333) очитовао се по усклађености шогуната са царским двором у Кјоту. Ашикага је са друге стране преузео и преостале функције царске владе.
Јошимицу Ашикага допушта настанак јаких регионалних вођа, касније званих даимјо. Временом тежиште власти се развијало и регионалне вође постају све значајније. Три најзначаније даимјо фамилије су се ротирале као заменици шогуна. Јошимицу Ашикага успева коначно 1392 да поново уједини Северни и Јужни Двор под обећањем равнотеже две царске линије. Ипак Северни Двор задржава после тога контролу престола.
Шогуни после Јошимицу Ашикаге постепено слабе, а расте моћ регионалних вођа, даимјоа. Одлука шогуна о начину наслеђивања царског престола постала је бесмислена, јер регионалне вође подржавају свог кандидата. Осим тога Ашикаге су имале властите проблеме наслеђивања шогуна, који доводе до Онина рата (1467-1477). Кјото је опустошен у рату, а шогунат више нема ауторитет на националном нивоу. Настаје век анархије.
[уреди] Период зараћених држава
Онин рат (1467-1477) доводи до политичке фрагментације. Настала је међу самурајима велика борба за земљу и моћ. Насиље у Кјоту оставило је тешке последице. Видело се да шогун као централна власт ништа не подузима. Због тога се закључује да је мач најбољи начин решавања спорова, пошто централна власт ништа не чини. Започињу мали ратови по провинцијама по целом Јапану.
У Јамаширо региону два клана улазе у дуготрајни рат без победника. Сељаци и сиромашнији самураји (кокујини) су се побунили 1485., створили су своју ики армију и присилили кланове да напусте њихов регион. Ики, армија сиромашних је постала толико снажна да је владала Јамаширо регионом. Ики армије су се појавиле по свим деловима Јапана. Тако је у Кага региону секта амида будиста формирала властиту ики армију и до 1488. истералаје најважније ратне господаре провинције. На Јодо реци граде утврђени замак.
Сељаци устају против својих господара, а самураји против већих господара, а централна власт нестаје. Царска кућа остаје осиромашена. Настају многи нови даимјо самураји, који су претходно збацили своје господаре.
Започео је грађански рат по свим деловима Јапана. Централна власт више не постоји. Дотад је централна власт стварала ред. Настају многе тврђаве по Јапану, да би пружиле заштиту у доба сталних ратова. Нови мали даимјо господари директно контролишу земљу, Сељаци су потчињени, а даимјо самураји им нуде заштиту.
[уреди] Економски ефекти рата
Већина ратова је била локалног карактера, а дешавали су се по целом Јапану. До 1500 цела земља је била растрзана грађанским ратовима. Честа кретања армија су захтевала развој транспорта и комуникација, што је доводило до пораста прихода од царина и дажбина. Да би избегли разне дажбине трговина се сели у централни регион, који није могао контролисати ниједан даимјо. Дошло је и до развоја трговачких цехова.
[уреди] Западни утицај
 |
За више информација погледајте Нанбански трговачки период. |
При крају Муромачи периода стижу први Европљани. Португалци се искрцавају у јужном Кјушуу 1543. и тиме започиње век Нанбанског трговачког периода. Шпанци стижу 1587., а Холанђани 1609.
Јапанци почињу проучавање европске цивилизације. Долазе у додир са европским оружјем, првенствено ватреним оружјем. Јапанско злато и сребро се продају у замену за ватрено оружје, текстил, стакленину, дуван,сатове и остало. Значајно богатство се стиче том трговином, тако да су многи даимјо самураји са Кјушуа стекли велико богатство, а тиме и повећали своју моћ.
Регионални ратови увођењем топова и мушкета постају много опаснији , са много више мртвих.
[уреди] Језуити у Јапану
Хришћанство долази у Јапан доласком Португалаца. Са Португалцима долазе Језуити. Језуите је водио Франсис Ксавиер(1506-1552), који стиже у Кагошиму у јужном Кјушуу 1549. Успио је преобратити на католичанство даимјо самураје и трговце, који су тражили боље трговачке уговоре. До 1560 Кјото постаје центар мисионарске активности.
Католички даимјо оснива 1568. луку у Нагасакију. Луку предаје 1579 језуитској администрацији. До 1582 у Јапану већ има 150.000 католика и 200 цркви. Шогунат је толерирао страни утицај док је земља била разједињена. Међутим од 1587 почела су дејства против католика, а кажњавања су уследила 1597. Трговина са светом је још увек била охрабривана, али се почела регулирати, а током каснијег Токугавиног периода католичанство је потпуно забрањено.
[уреди] Економски и културни развој
Током Муромаћи периода поново се успоставља контакт са Кином, са Минг династијом (1368-1644). Кина је тражила да се кажњавају јапански пирати, који су харали кинеским водама. Јапан прихвата кинеске захтеве и добри односи трају пола века. Поново се обнавља трговина са Кином. Размењују се јапанско дрво, сумпор, бакар, мачеви и лепезе за кинеску свилу, порцулан, књиге.
Током Муромаћи периода развила се нова култура са средиштем у Кјоту. Зен будизам је играо важну улогу у ширењу не само религиозних, него и уметничких утицаја из кинеских Сонг, Јуан и Минг династија. Уметност свих облика је цветала током Муромаћи периода.
[уреди] Шинтоизам
Поново се појавило интересовање за шинтоизам, који је коегзистирао са будизмом вековима раније у доба доминације будизма. Шинтоизам није имао својих властитих завета или књига. Имао је само неколико молитви. Између VIII и XIV века будизам је скоро потпуно апсорбирао шинтоизам.
Монголске инвазије су потресле националну свест улогом камиказа у обрани Јапана. Мање од 50 година касније(1339-1343) Китабатак Чикафуса је написао хронику, где истиче божанску царску линију Јапана, све до тадашњег цара. Цар је по шинтоизму има божански епитет. Шинтоистички поглед на историју истиче божанску природу свих Јапанаца и истиче духовну супериорност Јапана у односу на Кину или Индију.
Почиње значајна промена. Између XIV и XVII века шинтоизам постаје главно веровање, развија своју филозофију и књиге и постаје занчајна сила јапанског национализма.
