Национални парк Копаоник
Из пројекта Википедија
| Национални парк Копаоник | |
|---|---|
| МУЗП Категорија II (Национални парк) | |
 |
|
| Локација: |  Србија |
| Најближи град: | Нови Пазар |
| Координате: | 43°19′00″N, 20°50′00″E |
| Површина: | 11.810 ha |
| Настао: | 1981. године |
| Власништво: | Србија |
Национални парк Копаоник се налази у централном делу Републике Србије. Због својих природних вредности, 1981. године Копаоник је проглашен за национални парк. Национални парк Копаоник обухвата површину од 11.810 хектара и по броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије.
Садржај |
[уреди] Планина Копаоник
 |
За више информација погледајте Копаоник. |
Копаоник је највећи планински масив у Србији; пружа се од северозапада ка југоистоку око 75 километара, досежући у средњем делу ширину око 40 km.
Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017 m) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 m), Гобеља (1834 m) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 m), Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m), између којих су широке преседлине.
На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума.
[уреди] Резервати природе
Под посебном заштитом Националног парка је 698 хектара - издвојених у: 11 резервата природе и 26 природних споменика, 12 геоморфолошких, 6 геолошких, 8 хидролошких и 15 објеката сврстаних у непокретна културна добра.
Природни резервати националног парка су следећи локалитети:
- Козје стене
- Вучак
- Мркоња
- Јанкова бара
- Гобеља
- Барска река
- Самоковска река
- Метође
- Јелак
- Суво рудиште
- Дубока
[уреди] Биодиверзитет
[уреди] Флора и фауна
Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су Панчићева оморика (Sempervirum Kopaonicense Pancic), Панчићева поточарка (Cardamine Pancicii) и копаоничка љубичица (Viola Copanicensis).
Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко (Falco Peregrinus), златни орао (Аqуила Curvirostra), сова (Bubo Bubo), дивља мачка (Felis Silvestris) и јелен (Capreolus Capreolus).
[уреди] Шумске заједнице
На зонама одговарајуће надморске висине срећу се шумске заједнице:
[уреди] Реликтне и ендемичне врсте биљака
У тим заједницама се многу наћи и многе реликтне и ендемичне врсте биљака:
- панчићија
- панчићев вијук
- бедреница
- копаоничка чуваркућа
- јеремичак
- рунолист и др.
[уреди] Животињске врсте
Од животиња на Копаонику живе:
- вук,
- срна
- дивља мачка
- дивља свиња
- соколови
- орао
- сова
- куна и др.
[уреди] Клима
Са скоро 200 сунчаних дана годишње, Копаоник заслужује своје друго име „Сунчана планина“. Јужни положај, висина и отвореност терена спречава задржавање облака над планином. Хладан ваздух пада у околне равнице и увале, тако да зимске температуре нису прениске. Просечна годишња температура је 3,7°C. Снег почиње крајем новембра и траје до маја, просечно 159 дана годишње. Ниво падавина је већи од 1000 mm годишње.
[уреди] Спољашње везе
-
- Туристички видео британске компаније ТОМПСОН о највећој туристичкој атракцији државе Србије.
- Национални парк Копаоник вебсајт на српском
- Интернет страница и Копаонику
- Туристички центар Копаоник
- Фотографије Копаоника
| Национални паркови Србије |  |
|
|---|---|---|
| Ђердап | Копаоник | Тара | Шар-планина | Фрушка гора | ||
| Планине Србије |  |
|
|---|---|---|
|
Дукат | Коћура | Бесна Кобила | Варденик | Чемерник | Руј-планина | Селичевица | Сталаћка брда | Буковик | Ресавски хумови | Кукавица | Видојевица | Јастребац | Јухор | Црни врх | Азањске планине Карпатске : Хомољске планине | Бељаница | Кучај | Мироч | Дели Јован |
||
