Барања

Из пројекта Википедија

Барања је географски регион, подељен између Хрватске и Мађарске. У Мађарској је овај регион административно организован као Барањска жупанија (главни град: Печуј), док је у Хрватској укључен у Осјечко-барањску жупанију (главни град: Осијек). На истоку јој је граница Дунав, а на југозападу Драва. Северна и западна граница Барање одређена је административном границом Барањске жупаније у Мађарској. Историјски центар Барање је град Печуј, који је сада у Мађарској.

[уреди] Историја

У време владавине римског императора Диоклецијана, Барања је била саставни део провинције Паноније. У другој половини 6 века први пут се на територији Барање помињу Словени, који су тада били под влашћу Авара. Од Авара су их ослободили Франци. У борби између Људевита Посавског и Франака значајну улогу су имали Словени из Барање, који су били под влашћу Људевита. Барања касније улази у састав словенске државе кнеза Прибине и кнеза Коцеља. У каснијој мађарској држави, барањски Словени су успели да се одрже и остану значајан друштвено-политички фактор. У 15 веку је почела сеоба Срба са јужних српских политичких територија у Барању, а на почетку 16 века су Срби у Барањи већ представљали значајан фактор. У већој мери населили су се Срби у Барању за време владавине Турака. Кад је 1687 године Аустрија освојила Барању од Турака, покушале су нове власти да покатоличе барањске Србе, али су ови покушаји пропали због досељавања нових Срба у великој сеоби под Арсенијем Чарнојевићем. 1695 добили су Срби у Барањи епископију са седиштем у Мохачу. Одмах после престанка турске владавине, раздељени су у Барањи велики комплекси земље различитим световним и црквеним великашима; тако је принц Еуген добио Беље, а Ветерани Дарду. За време Ракоцијевог устанка, барањски Срби су много страдали од руке мађарских устаника, такозваних куруца. Током 18 века спровођена је колонизација Немаца, а од Аустро-Угарске нагодбе (1867), па надаље, и колонизација Мађара. Барања је 1848-1849 године била у саставу Српске Војводине

Приликом одређивања коначне границе између Краљевства СХС и Мађарске (1920 године), територија Барање је подељена између ове две државе. Барања jе у Краљевини СХС била подељена на два среза: Батина и Дарда. Према попису становништва државе СХС од 31/1 1921, у оба ова среза било је укупно 49.694 становника, од тога:

По вероисповести: православних 6.782, католика 35.343, евангелиста 6.856.

Између 1918 и 1922 године, Барања је била у саставу Бачке жупаније, између 1922 и 1929 у саставу Бачке области, а између 1929 и 1941 у саставу Дунавске бановине. Окупирана је од стране Сила осовине 1941 године и прикључена Хортијевој Мађарској.

1945 године, када су утврђиване границе између република, одлуком Комисије Политбироа ЦК КПЈ, која је утврђивала границе између Хрватске и Србије и коју су сачињавали Милован Ђилас у име Србије и Вицко Крстуловић у име Хрватске, Барања је припојена Републици Хрватској. Између 1991 и 1995 године, Барања је била део Републике Српске Крајине, а између 1995 и 1997 део Сремско-барањске области, којом су управљале Уједињене нације. 1997 године је Барања дефинитивно инкорпорирана у Републику Хрватску и прикључена Осјечко-барањској жупанији.