Неутрализација
Из пројекта Википедија
Неутрализација је хемијска реакција, у општем случају, између киселине и базе у којој се формирају со и вода. Реакција је јонског типа, егзотермна је и једна од најважнијих реакција у неорганској хемији.
Неутрализација се углавном одвија у раствору супстанци где су оне дисосоване на јоне. У најопштијем случају реакција се своди на следеће:
- киселина + база → со + вода
- H2SO4(aq) + 2NaOH(aq) → Na2SO4(aq) + 2H2O(l)
Реакција је могућа, и до ње долази, зато што се као производ реакције ствара слабо дисосујућа супстанца (слаб електролит) - вода.
Другачије приказано, јасно је да се реакција своди на комбиновање катјона водоника и хидроксидних анјона до воде.
- 2H+ + SO42- + 2Na+ + 2OH- → 2Na+ + SO42- + 2H2O
Уколико се скрате исти јони са обе стране реакције остаје:
- 2H+ + 2OH- → 2H2O
- ΔrH = -111,8 kJ/mol
Као што се примећује, реакција је јако егзотермна.
Осим општег случаја, реакције неутрализације се одвијају и између следећих комбинација једињења:
- анхидрид киселине + база → со + вода
- анхидрид базе + киселина → со + вода
Неутрализација не мора бити потпуна, већ и делимична, при чему настају киселе/базне соли:
- H2SO4(aq) + NaOH(aq) → NaHSO4(aq) + H2O(l)
- HCl(aq) + Mg(OH)2(aq) → Mg(OH)Cl(aq) + H2O(l)
Реакција неутрализације битна је и у аналитичкој хемији где је посебно место нашла у кисело-базној титрацији која се користи за одређивање квантитативних особина раствора познате киселине/базе. У раствор који се испитује додаје се индикатор киселости, који у зависности од pH средине мења боју. Затим се приступа титрисању до неутрализације раствора (утврђује се према боји која потиче од индикатора), мерењу утрошка титранта а резултат се добија једноставним стехиометријским пропорцијама.
Реакције неутрализације одвијају се и у организму. Пример су антациди који неутралишу желудачну киселину код особа са појачаним лучењем исте.
[уреди] Види још
- Теорије киселина и база
- Јонска реакција
