Со
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Со (вишезначна одредница).
У хемији, со је општи термин који се користи за јонска једињења састављена од позитивно наелектрисаних катјона и негативно наелектрисаних анјона, тако да је производ неутралан и без наелектрисања. Ови јони могу бити неоргански (Cl-) као и органски (CH3-COO-) и једноатомски (F-) као и вишеатомски јони (SO42-).
Водени раствори соли се зову електролити. Они, као и истопљене соли, проводе електрицитет.
Цвитериони су соли које садрже анјонски и катјонски центар у истом молекулу, као на пример амино киселине, многи метаболити, пептиди и протеини.
Смеше више различитих јона у раствору као што је цитоплазма ћелије, у крви, урину, биљном соку и минералној води најчешће не стварају дефинисане соли после испаравања воде.
Садржај |
[уреди] Појављивање
[уреди] Учесталост
Соли су најчешће чврсти кристали са релативно високом тачком топљења. Међутим, постоје соли које су течне на собној температури, такозване јонске течности. Неорганске соли обично имају малу тврдоћу и малу способност згушњавања, слично кухињској соли
[уреди] Растворљивост
Соли често имају добру растворљивост у води. Током растварања или процеса хидрације, молекули воде раздвајају јоне. Међутим, многе соли су скоро нерастворљиве у води, нпр. сребро-хлорид, калцијум-сулфат и многи сулфиди метала.
[уреди] Боја
Соли могу бити чисте и провидне (натријум-хлорид), непрозирне (титанијум-диоксид), па чак и металне и углачане (гвожђе-дисулфид).
Постоје соли у свим другим бојама, нпр. жута (натријум-хромат), наранџаста (натријум-дихромат), црвена (жива-сулфид), светлољубичаста (кобалт-дихлорид-хексахидрат), плава (гвожђе-сулфат, хексацијаноферат), зелена (никл-оксид), безбојна (магнезијум-сулфат), бела (титанијум-диоксид) и црна (манган-диоксид). Већина минерала и неорганских пигмената, као и већина синтетичких органских боја су соли.
[уреди] Укус
Различите соли показују свих пет основних укуса: слано (нпр. натријум-хлорид), слатко (олово-диацетат), кисело (калијум-битартарат), горко (магнезијум-сулфат) и љуто (мононатријум-глутамат).
[уреди] Мирис
Чисте соли су обично без мириса, док нечисте соли могу да миришу на киселину (нпр. ацетати као што је сирћетна киселина, цијаниди као што је водоник-цијанид) или базу (нпр. амонијумове соли као што је амонијак).
[уреди] Номенклатура
Назив соли почиње именом катјона (нпр. натријум или амонијум), кога прати име анјона (нпр. хлорид или ацетат). На соли се често односи само именом катјона (нпр. натријумове соли или амонијумове соли) или именом анјона (нпр. хлориди или ацетати).
Чести катјони који формирају соли су:
- амонијум NH4+
- калцијум Ca2+
- гвожђе Fe2+ и Fe3+
- магнезијум Mg2+
- калијум K+
- пиридинијум C5H5NH+
- кватернерни амонијум NR4+
- натријум Na+
Чести анјони који формирају соли (и називи одговарајућих киселина у загради) су:
- ацетат CH3-COO- (сирћетна киселина)
- карбонат CO32- (угљена киселина)
- хлорид Cl- (хлороводонична киселина)
- цитрат HO-C(COO-)(CH2-COO-)2 (лимунска киселина)
- цијанид C≡N- (водоник цијанид)
- хидроксид OH- (вода)
- нитрат NO3- (азотна киселина)
- нитрит NO2- (азотаста киселина)
- оксид O2- (вода)
- фосфат PO43- (фосфорна киселина)
- сулфат SO42- (сумпорна киселина)
[уреди] Стварање
Соли се формирају хемијском реакцијом између:
Соли се такође могу формирати ако се помешају раствори различитих соли. Тада се њихови јони рекомбинују и новонастала со је нерастворљива и таложи се.
[уреди] Види још
- Електролит
- Јонска веза
- Комплексне соли
- Натријум
- Кухињска со