Водоник
Из пројекта Википедија
Водоник (H, лат: hydrogenium настао од латинског стваралац воде) је најлакши хемијски елемент.
Јавља се у облику два стабилна изотопа 1H и 2H (деутеријум, који се такође означава симболом D) као и једног нестабилног - 3H (трицијум, који се означава T).
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Водоник, H, 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| припадност скупу | неметала | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IA, 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 0,0899 kg/m3, bd | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | безбојан
|
||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 1,00794 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 25 (53) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 37 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 120 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | 1s1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | амфотерни | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | хексагонална | ||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | гасовито | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 14,025 K (-259,13 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 20,268 K (-252,88 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| критична температура | 33,25 K (-239,9 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| критичан притисак | 1,3 МPa (13 атмосфера) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 11,42×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 0,44936 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 0,05868 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 209 Pa (23 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 1270 m/s (298,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| електронегативност | 2,2 (Паулинг) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 14304 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 13,8×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 0,1815 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 1312 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Пошто је један од стабилних изотопа два пута тежи од другог, они се међусобно доста разликују по хемијским својствима.
Садржај |
[уреди] Заступљеност и једињења
Иако је водоник је најзаступљенији елемент у васиони на Земљи се јавља у малим количинама (0,9% у горњим слојевима), углавном у облику хемијских једињења (вода).
Он улази у састав многих битних једињења: воде, киселина, база и у већину органских једињења.
У слободном облику јавља се у виду двоатомних молекула H2. Катјон водоника H+ (у воденим растворима то је H3O+) настаје услед дисоцијације киселина. Концентрација водоникових јона одређује се помоћу pH вредности.
[уреди] Историја
Водоник је први у лабораторији произвео Theophratus Bombastus von Hohenheim-а мешањем метала и киселине, али он није био свестан да је експлозиван гас који је добио био водоник. Званично водоник је открио 1766. године Хенри Кавендиш.
[уреди] Особине
Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Није отрован. Запаљив (граница експлозивности у ваздуху од 4-94%). Минимална енергија иницијације паљења 0,02 MЈ. Температура пламена при стехиометријском сагоревању је 1930°C.
[уреди] Примена
- У процесима сагоревања (индустрије стакла, обрада драгог камења, сечења и заваривања метала)
- У хемијској индустрији за производњи синтезних смеса, редукцији, хидрогенизацији и десулфуризацији
- У производњи електричне енергије
- У инструменталној аналитици
- У метеорологији, у производњи ел, енергије итд.
- У електроници.
- У производњи полупроводника
- У стварању редукционих атмосфера у металургији, рафинацији метала, у термичкој обради метала
[уреди] Начин производње и испоруке
- Добија се селективном адсорбцијом примеса из сировог водоника (из хлоралкалних комплекса, електролизе воде, парцијалне оксидације угљоводоника и угља итд.)
- У челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника.
[уреди] Поступак и материјали
- Рад са гасом захтева примену посебних прописа и мера заштите.
- Препоручује се употреба легура алуминијума, магнезијума и никла. Могу се применити синтетски каучук и слични полимери (све само за гасовити водоник).
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
