Ожеов ефекат
Из пројекта Википедија
Ожеов ефекат је емисија секундарног електрона из атомског омотача проузрокована емисијом електрона (стимулисаном спољашњим агенсом) из стања са великом везивном енергијом. Овај секундарни електрон, који излеће из слабије везаног стања, назива се Ожеов електрон.
Ефекат и секундарни електрон име су добили по француском физичару Пјеру Ожеу (фр: Pierre Victor Auger) који је појаву описао.
Садржај |
[уреди] Историја
Овај процес емисије електрона теоријски је предвидео Роселанд 1923.[1] а прва је открила Лиза Мајтнер (нем. Lise Meitner) 1920. године и објавила 1922/3.[2], [3] Касније је процес открио и Оже, објавио 1925. године и дао му своје име.[4]
[уреди] Референце
[уреди] Види још
[уреди] Литература
С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004., стр. 263.