Пенџаб (Индија)
Из пројекта Википедија
Пенџаб | |
---|---|
Пенџаб - ਪੰਜਾਬ | |
Држава: | Индија |
Главни град: | Чандигар |
Површина: | 50.362 km² |
Становништво: | 24.289.296 (2001) |
Густина становништва: | 482 стан./km² |
Језик: | панџаби |
Религија: | |
Веб-сајт: | |
Мапа | |
|
Пенџаб је савезна држава Индије са површином од 50.362 km² и 24.289.296 становника (стање: 1. јан. 2001). Налази се у северозападном делу Индије. Граничи са пакистанским Пенџабом на западу, Џаму и Кашмиром на северу, Химачал Прадешом на североистоку, Харајаном на југу и југоистоку , Чандигаром ма југоистоку и Раџастаном на југоистоку. Главни град Пенџаба Чандигар представља посебну територију, а главни град је и Харајане. Индијска прва цивилизација у долини Инда настала је у Пенџабу. Индијски Пенџаб је део већег историјског региона Пенџаба, који је садржавао и пакистански Пенџаб, Химашал Прадеш, Харајану , Делхи и Чандигар. Реч пенџаб долази од персијских речи "panj" -пет и "ab" - вода, што би значило Земља пет река. Пет река по којима је Пенџаб добио име су Џелум, Ченаб, Беас, Рави и Сутлеј, а свих пет представљају притоке од Инда.
[уреди] Економија
Има најбољу инфраструктуру у целој Индији, па зато представља привлачну локацију за стране компаније Највише електричне енергије се производи у Пенџабу. Осим пољопривреде значајна је производња научне инструментације, електроиндустрија, машинска индустрија и текстилна. Пенџаб је један од најплоднијих региона света. Идеалан је за пшеницу. Гаје се и пиринач, воће, поврће и шећерна трска. Ту се производи 60% индијске пшенице и 40% индијске производње пиринача. Пенџаб производи 2% светске производње памука, 2% светске проиизводње пшенице и 1% светске производње пиринача.
[уреди] Становништво
Главна религија у Пенџабу је сикска, којој припада 60% становништва. Хиндуизам је друга религија по величини у Пенџабу. Најсветији сикски храм , Златни храм из Амрицара налази се у Пенџабу. Амрицар је такође значајан за џаинизам. Језик је панџаби, а говори се и у пакистанском Пенџабу, али користи се различито писмо.
[уреди] Историја
Индијска држава Пенџаб настала је 1947. приликом деобе Индије, када је регион Пенџаб подељен на индијски и пакистански део. Западни муслимански део постао је део Пакистана, а источни насељен Сикима и хиндусима постао је део Индије. Многи Сики и хиндуси живели су у западном делу, а многи муслимани у источном делу, тако да је дошло до великог насиља приликом те деобе. Главни град претходног неподељеног Пенџаба је био Лахор и завршио је на пакистанској страни. Због тога је изграђен нови главни град на индијској страни Чандигар. Југоисточни део индијског Пенџаба у коме су хиндуси били већина одвојио се 1966. у посебну индијску државу Харајану. Чандигар је био на граници те две државе и остао је главни град за обе државе. Током Зелене Револуције 1970их Сики су осетили значајан пораст благостања. У то исто време долази до велике поларизације између Индијске конгесне партије и главне партије Сика Широмани Акали Дал. Сики су сматрали да је централна индијска влада повећала централизацију и дискриминацију Пенџаба. Због тога је партија Сика захтевала максималну аутономија за Пенџаб и смањење овласти централне власти. То је одбијено и сматрало се прикривеним сепаратистичким тенденцијама. После тога настаје још веће неслагање. Један део Сика постаје још радикалнији и траже независну државу Калистан. Неки милитантни Сики кренули су у нападе на хиндусе и службенике владе. Милитанни Сики су се склонили у Златни храм у Амрицару и ту су се утврдили. Индијска војска је јуна 1984. напала тај најсветији храм Сика, у који су се склонили наоружани милитанти. Та војна операција је била јако слабо организована, тако да је било јако много мртвих војника и цивила. Због тога напада на Златни Храм ситуација се још више погоршала. Раних 1990их смањио се ниво насиља.
Државе и територије Индије | ![]() |
||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
|