Персијски језик
Из пројекта Википедија
Персијски (фарси) је службени језик Ирана, Таџикистана, Авганистана.
| Персијски језик (фарси) فارسی Fârsi |
|
|---|---|
| Говори се у: | Ирану (Персији), Авганистану, Таџикистану, и суседним државама |
| Регија: | Блиски исток, Централна Азија |
| Укупно људи који говоре фарси: | 61-71 милиона матерњи 110 милиона укупно |
| Рангиран по броју људи који га говоре у свету: | 19. (матерњи језик) |
| Језичка група: Класификација: |
Индо-европска Индо-Ирански |
| Статус језика | |
| Званични језик у: | |
| Регулисан од: | Академија за Персијски језик и Литературу Академија Наука Авганистана |
| Кодови и шифре персијског језика | |
| ISO 639-1 | fa |
| ISO 639-2 | per (B) |
Припада породици индоевропских језика, која се дели на укупно дванаест група: индијска (аријска), jeрменска, грчка, албанска, италска, келтска, германска, словенска, балтичка (често се групишу заједно у балто-словенску групу), токарска, хетитска и иранска. Историја групе иранских језика започиње још у седмом веку пре нове ере. Персијски је најзначајнији у групи иранских језика и једини за кога је, на основу писмених споменика, доказано да је постојао као стари, језик средњег доба и савремени језик. Као индоевропски језик, персијски има одређених сличности са осталим језицима из индоевропске породице, а нарочито са енглеским и француским. Са француским га везује начин наглашавања, посебно код последњег слога, а са енглеским нејасно изговарање самогласника, као и одређени други елементи. Такође, постоје многе сличности иранских језика, па и фарсија, са словенским језицима, поглавито због мешања у праиндоевропској постојбини, али и чињенице да су језици балто-словенске групе најдревнији по својим особинама од свих европских језика, и по томе су блиски индоиранским језицима.
Персијски језик је у свом развоју имао три главна периода, стари персијски језик (језик Авесте и Даријевих натписа), средњи персијски језик (пахлави) и нови персијски језик, или само, персијски. Он датира од момента прихватања арапског алфабета око 650. године н.е., када је, у време отпочињања исламског утицаја, попримио велики број арапских речи, прерастајући у један изванредно богат језик. Персијски језик је претрпео тако мале промене у току читавог последњег миленијума, да образовани Иранац може читати рукописе сачињене вековима уназад без посебних тешкоћа.
