Прљаво казалиште

Из пројекта Википедија

Прљаво казалиште је југословенска и хрватска рок група која је основана у Загребу 1977.

Прљаво казалиште је настало 1977. у загребачком предграђу Дубрава под снажним утицајем панка. Име групе потиче од једне епизоде стрипа Алан Форд, када чланови дружине Т.Н.Т. долазе у позориште названо "Прљаво казалиште". Прву поставу групе чинили су: Јасенко Хоура (гитара), Зоран Цветковић (гитара), Даворин Боговић (вокали), Нико Храстекбас и Тихомир Филес (бубњеви). Прљаво казалиште у старту није имало јасну представу о музици коју би свирали, а песма "Мој отац је био у рату" била је прва коју су компоновали. Први озбиљни наступ имали су на Полетовом концерту 1978. Првим сингловима "Телевизори" и "Мој отац је био у рату" скренули су пажњу медија на себе, а 1979. су свирали на концерту Бијелог дугмета на стадиону ЈНА, када су и промовисали албум. Током снимања те плоче групу је напустио Зоран Цветковић, а заменио га је гитариста Маријан Бркић. Комисија за шунд није ослободила плочу пореза, вероватно збот текста песме "Some boys" која третира хомосексуалност. Хоурине песме су се бавиле траумама одрастања, забиљеживши прецизно сензибилитет тадашњих младих генерација. Његови искази најдиерктнији су у песмама "Сретно дијете", "Ја са младић у најбољим годинама", "Суботом увече". Иако је плоча невешто одсвирана, због оригиналних песама у то време проглашена је једним од најбољих деби остварења у домаћој музици. Своју посвету Ролингстонсима су дали на омоту Пика Станчића, који се одлучио за цртеж на коме је исецкан језик Мика Џегера прободен зихерицом.

Други албум "Црно бијели свијет", су снимили 1980. у Милану, у продукцији Пика Станчића, а он је написао и део аранжмана. Показавши се као бољи свирачи, чланови Прљавог казалишта одустају од панка и нуде поп плочу преливену тада популарним ска звуком, док се гитаре ослањају на традицију. Шедоуза и Црвених корала. Са плоче се издвајају Хоурини хитови "Ми плешемо" (у оригиналу је требало да се зове "Ми пијемо"), "Црно бијели свијет", "Неки моји пријатељи", "Нове ципеле", и обрада песме "Седамнаест ти је година тек" из репертоара Иве Робића. Правећи урбану плочу, Прљаво казалиште је Загребу доделило улогу главног јунака својих песама. У то време Хоура већ показује интересовања за хрватску народну музику, па им се на промотивном концерту у малој дворани Дома спортова у јесен 1980. у песми "Ми плешемо" прикључио тамбурашки оркестар. Јануара 1981. у београдском Дому омладине у оквиру манифестације "Поздрав из Загреба", Прљаво казалиште тријумфује пред публиком, мада је мало недостајало да им предгрупа Хаустор украде популарност.

Под притиском све интензивнијих ангажмана, Даворин Боговић се повлачи, тако да на трећој плочи, "Херој улице", улогу певача преузима Хоура. Албум су снимали у Шведској, у продукцији Тини Варге, а удараљке су свирали Суне Фергер и Мирослав Буданко, док је саксафониста био Јан Густафсон. Новим песмама Прљаво казалиште се определило за базичну варијанту рока, посебно у темама "Девојке би", "Све градске битанге" и "Лупам главом у радио". Посвету Брусу Спрингстину, што је наведено и на омоту плоче, Хоура је дао у песмама "Херој улице" и "Широке улице", а Филу Колинсу у балади "Ноћас сам изашао на кишу". По објављивању плоче у војску одлазе Филеш и Храстек, тако да су наступали уз помоћ бубњара Дражена Шолца и Зорана Цветковића који је свирао бас.

Две године касније, у групу се враћа Даворин Боговић и са њим снимају албум "Корак од сна". У сарадњи са Рајком Дујмићем, праве мирнију плочу са које се издваја песма "Све је лако кад си млад", а ту је и обрада песме "Милионер" из репертоара Звонка Шпишића. Пратеће вокале певао је тада мало познати Младен Бодалец, једно време члан групе Патрола.

После паузе изазване Бркићевим одласком у војску, почетком 1986. објављују "Златне године". Уместо Боговића певач је Младен Бодалец. На њој се Хоура посвећује писању стандардних поп рок песама средње струје, што постаје карактеристика групе током даљег рада. Плочу је продуцирао Станчић, а познатије постају песме "Не зови мама доктора", "Сладолед" и "Ма ког ме бога за тебе питају".

Исту формулу понављају на албуму "Зауставите земљу" 1988. На њему се налазила песма "Мојој мајци" коју је Хоура написао поводом смрти мајке. Због стиха "Задња руза Хрватска", песма постиже огромну популарност у Хрватској, али их медији у другим деловима делу земље критикују због национализма. По објављивању плоче групу напушта Маријан Бркић и прелази у Парни ваљак. Група је са новим гитаристом Дамиром Липосеком свирала 17. октобра 1989. на загребачком Тргу републике, где се по неким проценама окупило 200.000 људи.

Следеће године објављују дупли живи албум "Све је лако кад си млад", снимљен на концертима у загребачком Дому спортова, новембра 1988. и на наступу ЗГ Рок Форсес. На четвртој страни нашли су се студијски снимци са деби сингла и прва два албума. За омот је употребљено идејно ресење са првог албума. Нудећи стандардан избор материјала, Прљаво казалиште снима плочу "Деведесета", у продукцији Мате Дошена, а пратеће вокале су певали Даворин Боговић и Весна Дошен. Нови члан групе је постао клавијатуриста Младен Роско.

Почетком деведесетих Прљаво казалиште је често свирало у иностранству, по хрватским клубовима. Током рата група паузира, а 1993. са новим клавијатуристом Федором Боићем објављују CD "Лупи петама" са песмама "Реци све за Хрватстку", "Пет дана ратујем, суботом се заљубљујем и сличним. У песми "Узалуд вам труд свирачи" као гост се појавио тамбурашки оркестар из Винковаца. Тада је објављен и компилацијски CD "Највећи хитови".

Године 1994. добијају награде Порин за ЦД "Лупи петама", за најбоље компоновану пјесму под утицајем фолклора и за видео "Концерт у ХНК". Објављују и живу плочу, снимљењу на Божићном концерту на Долцу и плочу "Дођи сада, Господе" , "Лаку ноћ теби, Загребе" и другим. Материјал за плочу миксован је и премастеризован у Лондону, а као гост свирао је Мел Гејнор, бивши бубњар састава Симпл Мајндс. Крајем 1997. Прљаво казалиште је објавило живи CD снимљен на наступу у дворани Ватрослав Лисински поводом 20 година постојања.