Винковци

Из пројекта Википедија

Винковци

Грб
Винковци Винковци на мапи Хрватске
Жупанија	Вуковарско-сремска
Градоначелник	Младен Карлић, (ХДЗ)
Географска дужина и ширина	45.375° N 18.96° E
Становништво	35.912 (2001)
Позивни број	+ 385(0)32
Поштански број	HR-32100
Регистарске таблице	VK
Званична презентација града

Винковци су источнославонски град који се сместио на реци Босуту. Подручје је насељено још од давних неолита, а као прво значајно насеље у писаним споменицима спомиње се римски град Colonia Aurelia Cibalae. Данашњи Винковци настали су на средњовековном насељу Св. Илија.

Садржај

1 Географски положај
2 Историја
3 Култура
- 3.1 Винковачке јесени
4 Становништво
5 Администрација и политика
- 5.1 Градско веће
- 5.2 Локална управа
6 Познати Винковчани
7 Види још
8 Спољашње везе

[уреди] Географски положај

Град Винковци, заједно са градовима Вуковар и Жупања, налази се на крајњем северо-истоку Хрватске, у најисточнијој жупанији Вуковарско-Сремској. Град се налази на реци Босут, а у непосредној је близини река Дунава и Саве. Надморска висина града и околине је између 78 и 125 m, с површином од 102.805 ha, од чега 60.623 ha ораница и 29.149 ha храстових и јасенових шума. Клима је континентална.

Простире се уз Босутску низину, аутопут и железничку пругу, који спајају Западну Европу са Далеким истоком, и Средњу Европу са изласком на Јадранско море.

[уреди] Историја

Валентинијан I.

У римско доба данашњи Винковци су се називали Aurelia Colonia Cibalae (Cibalae = Илирски-Брежуљак). Податак да је Cibalae био и родни град два римска цара (Валентинијан I и Валенс), указује нам на важност положаја града у Римском Царству. Но, након битке код Хадрианопоља 378. године када је погинуо и цар Валенс, Цибале су спаљене и постају мало насеље које је неколико пута страдало од аварских племена која све учесталије проваљују на то подручје. Поделом Римског Царства прешао у источни дио.

Од деветог века се спомиње насеље уз рушевине римског града Зентхелyе на на мађарском. Име Винко/Винковци се спомиње на картама из 1592 и 1640 године.

1533 године место пада под Турску власт, све до 1691. Иако се град ослободио од Турака, ипак је још било опасности од могућих напада турске војске, те је основана Војна крајна у коју су уврштени и Винковци. Град постаје важно војно и културно средиште и почиње изградња објеката неопходних за успјешно деловање одбрамбених снага. 1900 године Винковци су имали 8.500 становника. После Првог светског рата цела регија припада Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Дан града је 14.април, дан ослобођења града од Немаца. После Другог светског рата Винковци припадају Социјалистичкој Републици Хрватској, унутар Југославије.

[уреди] Праисторија

Археолошка истраживања на подручју Винковаца показала су постојање старије фазе старчевачке културе неолита, пре 7.000 година. Две аутохтоне културе, сопотска, винковачка и вучедолска настањивале су шире подручје града од 4000-1800 г. пне. У старијем гвозденом добу подручје града населили су Илири, а у млађем Келти који су се убрзо стопили са Илирима.

[уреди] Стари век

У римско доба данашњи Винковци су се називали Aurelia Colonia Cibalae. Био је то један од већих античких градова, који се протезао на 4.5600 m². Податак да је Цибале био и родни град два римска цара, указује нам на важност положаја града у Римском Царству. Но, након битке код Хадријанопоља године 378. када је погинуо и цар Валенс, Цибале је спаљена и постаје мало насеље које је неколико пута страдало од аварских племена која све учесталије проваљују на то подручје. Град се спомиње и у даровници цара Јустинијана из године 529. кад је то подручје као културно жариште додељено Бенедикту из Нурсије. Убрзо је град поделом Римског Царства прешао у његов источни део, а тиме је нестао као познато средиште светске позорнице онога доба.

[уреди] Средњи век

У раном средњем веку Винковци се спомињу под именом Свети Илија. Насеље (у мађарским споменицима Zenthelye, Zenthylye, Zenthylya и сл.) уз руб рушевина античких Цибала доказано постоји од 11. века. О томе сведоче разни археолошки остаци ранороманичке цркве св. Илија на Мераји. Насеље Свети Илија вероватно је страдало приликом Татара 1242. године. Место се опоравило, па је у 14. веку саграђена већа готичка црква, која се делом наслања на темеље старе предроманичке цркве. Народно име Винко/Винковци уз оно Свети Илија уписано је на старим географским картама из 1592. и 1640. године.

[уреди] Турска и Војна Крајина

Винковци се први пут спомињу у једном извештају из 1615. године, уз напомену да су некада били добро настањени, а под Турцима су се расули у неколико села. Након погибије краља Матије Корвина на Мохачком пољу, Турци се све више залећу на ова подручја. Винковце освајају 1533. и у граду се задржавају све до 1691, али осим рушевина и покојег турцизма у говору становништва, не остављају великог трага. Иако се град ослободио од Турака, ипак је још стрепио од могућих напада турске војске, па је основана Војна крајина у коју су уврштени и Винковци. У граду је смештен стожер регименте, па се Винковци развијају у важно војно и културно средиште. Град је био седиште Бродске и Градишке регименте које су чиниле бригаду. Са обзиром на такав статус, убрзо почиње изградња објеката неопходних за успешно деловање обрамбених снага. Због тога је изграђено велико војно вежбалиште, а изградња је узела маха за време владања царице Марије Терезије. У то време се град претворио у војнокрајишко језгро са урбаном физиономијом панонског барокног типа. Наиме, отворено је више војних училишта, а од године 1766. делује и винковачка класична гимназија. Основана је у Петроварадину, а 1799. премештена је у Винковце и постају потпуна гиманзија. То је једина војнокрајишка гимназија и одиграла је важну улогу у изобразби бројних знаних Винковчана као што су Јосип Козарац, Јоза Ивакић, Вања Радауш и други.

[уреди] 20. век

Винковци су 1900. године имали око 8.500 становника. Када је 1918. године Хрватска ушла у Државу Срба, Хрвата и Словенаца, дошло је до нове организације управе којом су у 1921. укинуте жупаније, а основане области. Незадовољство које се појављује међу народима у новоствореној држави 1929. доводи до диктатуре владара и укидања области и обласних скупштина. Бивши котар Винковци улази у састав Дринске бановине, но радом хрватских политичких странака 1931. котари Винковци, Вуковар, Шид и Илок припојени су Савској бановини. Рат је град затекао и 1940.-1945. године када су се на овом подручју извојевале важне битке, као што је пробијање сремског фронта, када је скоро цело подручје Војводине и Славоније ослобођено од нацистичког агресора. Дан када су се Немци повукли из Винковаца, 13. априла, је дуго слављен као дан града. Након Другог светског рата у тада новој Југославији оснивају се котари са седиштем у Винковцима, Вуковару, Жупањи. У том раздобљу успораван је развој индустрије на подручју Славоније и западног Срема, али марљившћу и упорношћу њених становника и захваљујући природном богатствима овога краја развила се напредна пољоприведа и неке индустријске гране.

Распадом социјалистичке Југославије у Републици Хрватској обнавља се 1992. године жупанија под именом Вуковарско-сремска у чијем се саставу нашао и град Винковци. Град је једно време био управно седиште жупаније док слови нису дозволили да се након мирне реинтеграције Подунавља уред премести у Вуковар.

[уреди] Култура

Позоришна традиција у Винковцима почиње од 1917. године, када је Дилетанско позориште извело "Просце" Исе Великановића. Народно позориште у Винковцима извело је прву представу 5. маја 1945, одмах након завршетка Другог светског рата. Винковачки драмски аматери достигли су високу уметничку разину своје глуме. Винковачко позориште дало је и касније познате професионалне глумце као што су Вања Драцх, Нада Суботић, Иво Фициј, Мато Ерговић, Жарко Мијатовић, Јасна Башић, Раде Шербеџија, Иво Грегуровић, Весна Томинац и други.

Шокадија као тема за уметничко ликовно стваралаштво препознатљива је код бројних уметника старије и нове генерације. Постоји велики број умјетника који рођењем или животом нису били везани за Винковце.

Од значајних музичких уметника који су потекли с овог подручја, јесте Јосип Руњанин (1821. - 1878.), аутора хрватске химне. У поп музици међу најпознатијим је данце група Колониа, а на хрватској роцк сцени група Мајке и Горан Баре.

[уреди] Винковачке јесени

За више информација погледајте Винковачке јесени.

Сваке године, крајем септембра одржавају се Винковачке јесени, највећа смотра фолклора у Хрватској која окупља култорно-уметничка друштва из Славонских и Барање, али и других делова регије.

[уреди] Становништво

Попис 2001.

Хрвати			31.958
Срби			2.513
Остали			1.441
Број становника: 35.912 Густина насељености: 382 стан/km²

Број становника: 35.912 (по попису 2001.)
Густина насељености: 382 стан/km²
Национална структура:

Хрвати - 31.958 (88,99%)
Срби - 2.513 (7%)
остали - 1.441 (4,01%)

Попис 1991.

Хрвати			28.650
Срби			6.138
Остали			3.792
Број становника: 38.580 Густина насељености: 410.4 стан/km²

Број становника: 38.580 (по попису 1991.)
Густина насељености: 410.4 стан/км²
Национална структура:

Хрвати - 28.650 (74,3%)
Срби - 6.138 (15,9%)
остали - 3.792 (9,8%)

Број домаћинстава : 12.854
Број станова: 13.069
Основни контигенти становништва:
- Активно становништво: 15.305
- Особе са личним примањима: 6.290
- Уздржавано становништво: 15.240
- Особе у иноземству: 1.745
Стопа наталитета (1994): 11.0
Стопа морталитета (1994): 8.6
Стопа природног прираста (1994): 2.4

[уреди] Администрација и политика

[уреди] Градско веће

У граду су на власти коалиција странака ХДЗ, ДЦ, ХСП, ХСЛС и ХСУ. Сазив 2005. године, броји 31 већника: 12 ХДЗ, 4 СДП, 2 ХНС, 2 ХСС, 2 ХСЛС, 3 ХСП, 2 ХСУ, 3 ДЦ и 1 СДСС.

Председник Градског вијећа је Сенко Бошњак, дипл.оец. - ХСЛС
Потпредседници Градског виећа су:

Звонимир Мишић, дипл.инг. - ХДЗ

Михајло Томашковић, - ХСУ

[уреди] Локална управа

Поглаварство Града Винковаца, као извршно тело, броји девет чланова. Градоначелник је по положају и председник Поглаварства др. Младен Карлић. Заменици градоначелника су Жељко Илић и Жељко Бељо. Уједно су и задужени за одређено подручје из надлежности јединица локалне самоуправе. Чланове управе, на предлог градоначелника, бира Градско веће, и они своју дужност обављаају волонтерски. Остали чланови управе су: Анте Миљак, Петар Шимић, Дражен Милинковић, Жељко Шарчевић, Нада Гагро и Бранимир Гали. Градско веће Града Винковаца, као представничко тело јединице локалне самоуправе, Града Винковаца, броји 31 већника. Председник Градског већа је Сенко Бошњак. Потпредседници Градског вијећа су Звонимир Мишић и Михајло Томашковић.

[уреди] Познати Винковчани

Дионизије Швагељ
Дубравко Матаковић, хрватски цртач стрипова
Горан Баре, певач рок-групе Мајке
Иван Козарац
Јосип Козарац
Миле Петковић, ногометни тренер
Вања Драх, глумац ХНК Загерб
Јосип Руњанин, аутор музике химне "Лијепа наша"
Сава Шумановић, српски сликар рођен у Винковцима

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Градови и општине Вуковарско-сријемске жупаније

Градови

Винковци | Вуковар | Жупања | Илок | Оток

Општине

Жупаније у Хрватској

Списак општина у Хрватској | Списак градова у Хрватској

Добављено из "http://sr.wikipedia.org../../../%D0%B2/%D0%B8/%D0%BD/%D0%92%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8.html"

Категорија страница: Градови у Хрватској