Раван

Из пројекта Википедија

Пресек две равни у R³

Раван је један од основних појмова геометрије.

У почетним упознавањима са појмом равни, представа о равни се упоређује са глатким површинама воде, углачане плоче, итд. У даљем изучавању систематског курса геометрије раван се узима као недефинисани термин чија се посредна дефиниција даје у аксиомама геометрије.

Важне особине равни дате су, на пример, следећим аксиомама:

Ако две тачке праве припадају равни, онда све тачке праве припадају овој равни.
Три тачке које не леже на једној правој припадају само једној равни.

Велики руски математичар Н. И. Лобачевски је за дефиницију равни узимао следећу дефиницију: Раван је геометријско место тачака у простору које су подједнако удаљене од две дате тачке. У изградњи геометрије Лобачевски је полазио од појма кретања, и према томе, и од појма растојања између две тачке.

Велики немачки математичар Лајбниц дефинисао је појам равни као површ која дели простор на два конгруентна дела (која се кретањем могу поклопити). Међутим, ову особину има, на пример, и цилиндарска површ чија је генератриса синусоида или правилна бесконачна изломљена линија облика тестере.

[уреди] Раван у аналитичкој геометрији

Раван A у простору Rⁿ се аналитички може описати једном њеном тачком $P \in A \in R^n$ и вектором $\overrightarrow{a}$ који је нормалан на њу, тј. сваки вектор који јој припада. Тада ће за сваку тачку $Q \in A$ важити:

$\overrightarrow{a} \cdot \overrightarrow{PQ} = 0$ ,

илити

$\left ( a_1, \ldots ,a_n \right ) \cdot \left ( Q_1 - P_1, \ldots , Q_n - P_n \right ) = a_1 \cdot \left ( Q_1 - P_1 \right ) + \cdots + a_n \cdot \left ( Q_n - P_n \right ) = 0$

Како су $\overrightarrow{a}$ и P константе, израз се може другачије записати:

$\overrightarrow{a}\cdot \left ( Q - P\right ) \Rightarrow \overrightarrow{a} \cdot \overrightarrow{Q} = \overrightarrow{a} \cdot \overrightarrow{P} \Rightarrow$
$\overrightarrow{a} \cdot \overrightarrow{Q} = C, C \in R$

ово је такозвана векторска једначина равни која се након развоја скаларног производа, као што је у изразу испод приказано, назива општа једначина равни:

$a_1 \cdot Q_1 + \cdots + a_n \cdot Q_n = C$

[уреди] Раван и други геометријски објекти

[уреди] Раван и тачка

Раван у простору Rⁿ може садржати или не садржати неку од тачака истог. Алгебарски, ово се проверава тако што се координате тачке убаце на одговарајућа места промењивих у једначину равни. Уколико је једначина равни задовољена, тачка припада равни. У супротном тачка не припада равни.

[уреди] Пројекција тачке на раван

Уколико тачка не припада равни, онда постоји тачно једна права која пролази кроз ту тачку, и нормална је на раван. Та права сече раван у тачно једној рачки која је у ствари пројекција претходне тачке на дату раван. Рецимо да се раван зове A и да је одређена тачком P и њеним нормалним вектором $\overrightarrow{n}$ . Нека је Q произвољна тачка истог простора која не припада A. Тада за пројекцију Q' тачке Q на раван A важи следеће:

$Q' \in A \wedge \overrightarrow{QQ'} \| \overrightarrow{n} \Rightarrow$

$Q' = Q + \alpha \overrightarrow{n} \in A$
$\overrightarrow{PQ'} \overrightarrow{n} = 0$

Овиме се добија једначина са непознатом α.

$\left ( Q + \alpha \overrightarrow{n} - P \right ) \cdot \overrightarrow{n} = 0, \; \; \alpha = \frac{ \overrightarrow{PQ} \overrightarrow{n} }{| \overrightarrow{n} |^2}$

Након што се одреди вредност α, тачка Q' је одређена већ датом једначином:

$Q' = Q + \alpha \overrightarrow{n}$

[уреди] Растојање тачке и равни

Растојање неке тачке од равни у Rⁿ је одређено њеним растојањем од њене пројекције на исту раван. Види растојање тачака.

Ово растојање се специјално у R³, када су познате три неколинеарне тачке равни S, W, T, може изразити и преко односа запремине и површине базе призме коју граде ромбоид одређен са ове три тачке са тачком Q:

$d \left ( A \left ( S, W, T \right ), Q \right ) = \frac{\left [ \overrightarrow{SW}, \overrightarrow{ST}, \overrightarrow{SQ} \right ] }{ \left | \overrightarrow{SW} \times \overrightarrow{ST} \right | }$

[уреди] Раван и права

Раван и права у R³ имају три могућа међусобна положаја: права је паралелна са равни (њен вектор је нормалан на нормалан вектор равни), права сече раван у једној тачки, права припада равни. У просторима веће димензије је могуће и да права нема заједничких тачака са равни али да такође није паралелна са њоме. Овај положај се назива мимоилажење.

[уреди] Пресек равни и праве

Претпоставимо да се права p одређена са тачком $P$ и вектором $\overrightarrow{v}$ , и раван A одређена са тачком $Q$ и нормалним вектором $\overrightarrow{n}$ секу. Њихова тачка пресека L би била одређена са:

$L = P + \alpha \overrightarrow{v}, \; L \in A$

Када се овако добијени вектор координата тачке L убаци у једначину равни, добије се једначина са једном непознатом, α. Након што се α одреди, треба је вратити у горњу једначину. Резултат су координате тачке L.

У R³ би то изгледало овако:

$A : n 1 (x 1 - Q 1) + n 2 (x 2 - Q 2) + n 3 (x 3 - Q 3) = 0$
$L :(P 1 + α v 1, P 2 + α v 2, P 3 + α v 3)$

$\Rightarrow n_1 (P_1+\alpha v_1 - Q_1) + n_2 (P_2 + \alpha v_2 - Q_2) + n_3 (P_3 + \alpha v_3 - Q_3) = 0$

$\overrightarrow{n} \cdot \left ( \overrightarrow{QP} + \alpha \overrightarrow{v} \right ) = 0$

$\alpha = -\frac{ \overrightarrow{n} \overrightarrow{QP} }{ \overrightarrow{n} \overrightarrow{v} }, \; L = P + \alpha \overrightarrow{v}$

[уреди] Пројекција праве на раван

Пројекција праве p на раван A је или једна права p' која припада равни A, или једна тачка P' на равни A. До другог случаја долази када је права p у ствари нормална на раван A, а резултујућа тачка је у ствари њихов пресек.

Када права p није нормална на раван A, њена пројекција, права p' се може конструисати кроз пројекције две различите тачке праве p на раван A.

[уреди] Растојање праве и равни

Уколико права p не сече раван A, растојање између њих је једнако растојању између било које тачке праве и равни.

[уреди] Раван и раван

Две равни у простору Rⁿ могу бити мимоилазне, паралелне, могу се сећи по једној правој или бити идентичне.

[уреди] Пресек две равни

Пресек две равни A и B може бити празан скуп (уколико су равни паралелне или мимоилазне), једна тачка (уколико су равни у принципу мимоилазне али се додирују у једној тачки), једна права (уколико се равни секу) и раван, уколико су равни идентичне.

Однос две равни, као и њихов пресек се дају одредити решавањем система једначина ове две равни. Претпоставимо да су задате две равни $A: P, \overrightarrow{a}$ и $B: Q, \overrightarrow{b}$

$A: x_1 a_1 + x_2 a_2 + \cdots + x_{n-1} a_{n-1} + P_n a_n = K_A, \; K_A \in R$
$B: x_1 b_1 + x_2 b_2 + \cdots + x_{n-1} b_{n-1} + Q_n b_n = K_B, \; K_B \in R$

Ранг решења система

$\begin{cases} x_1 a_1 + x_2 a_2 + \cdots + x_{n-1} a_{n-1} + x_n a_n = K_A \\ x_1 b_1 + x_2 b_2 + \cdots + x_{n-1} b_{n-1} + x_n b_n = K_B \end{cases}$

одређује шта је резултат пресека и еквивалентан је димензији резултујућег потпростора. Само решење система описује објекат добијен пресеком.

[уреди] Растојање две паралелне равни

Две равни су паралелне уколико их граде парови вектора који граде базе истог потпростора у датом простору. Ови парови вектора се у међусобном односу још зову копланарни. Растојање две равни је константно, посматрано из било које тачке једне према другој равни. Стога се може свести на растојање било које тачке једне равни од друге равни.

[уреди] Растојање две мимолиазне равни

Равни могу бити мимоилазне у просторима димензије веће од три. Карактеристика овако постављених равни је да се не секу по правој и да постоји тачно један пар тачака са прве и друге равни, за које је растојање минимално. Уколико се параметри равни тако подесе, да ове две тачке имају исте координате, равни ће се додиривати само у тим тачкама а растојање ове две равни је једнако нули.

У општем случају, растојање две мимоилазне равни се израчунава постављањем једначине дужине вектора између ове две равни, и налажењем њеног минимума диференцирањем.

[уреди] Види још

Добављено из "http://sr.wikipedia.org../../../%D1%80/%D0%B0/%D0%B2/%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD.html"

Категорије страница: Геометрија · Алгебра