Радоје Домановић
Из пројекта Википедија
Радоје Домановић (1873 - 1908), сатирични приповедач.
Рођен је 16. фебруара (или 4. фебруара по јулијанском) 1873. године у породици сеоског учитеља у селу Овсиште код Крагујевца. Детињство је провео у суседном селу Јарушицама, где је завршио и основну школу. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а Филозофски факултет на Великој школи у Београду. Као професор српског језика радио је у гимназијама у Врању, Пироту и Лесковцу. Због политичких уверења је прогањан, премештан и отпуштан са посла. После пада режима краља Александра Обреновића (1903.), незадовољан зато што се у земљи мало тога променило, покреће политички лист "Страдија", у којем покушава да се бори против мана новог режима. Разочаран, одавао се све више боемском животу, много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан умро је у 35-ој години живота, 4. августа 1908. у Београду.
Радоје Домановић је први прави сатиричар међу српским реалистима, сатира је главно обележје његовог талента. Он је творац српске сатиричне приповетке.
Најзначајније његове приповетке су:
- Вођа
- Данга
- Страдија
- Мртво море
- Краљевић Марко по други пут међу Србима
- Размишљање једног обичног српског вола
- Укидање страсти
- Позориште у паланци
- Гласам за слепца
- Не разумем
Велики број основних школа носи име "Радоје Домановић", такође постоји и Задужбина "Радоје Домановић" која додељује награду са истим именом. Поменимо и то да Радоје Домановић има бисту на Калемегдану у Београду.
