Селеукидско царство
Из пројекта Википедија
Селеукидско царство је једно од три велика хеленистичка царства створена после смрти Александра Македонског. Постојало је 30 краљева из Селеукидске династије. Оснивач Селеукида је Селеук. Селеукидско царство је великим делом било на подручју које је пре тога заузимало Персијско царство. Селеук је формирао Селеукидско царство 312. пне. . Царство траје до 150. пне.
Садржај |
[уреди] Подела царства 323. пне. - 281. пне.
 Овај чланак је део серије о |
| Главни чланци |
|
| Категорија: Историја Ирана |
Александар Македонски је заузео Персију и умире млад, остављајући огромно царство без правог наследника. Његови генерали дијадоси ("наследници") водили су неколико ратова за доминацију деловима или целим Александровим царством.
Један од дијадоха Селеук почиње владати Вавилоном и читавим источним подручјима од 312. пне.. То се сматра датумом формирања Селеукидског царства. После битке код Ипса 301. пне. и победе над Антигоном, почиње владати источном Анадолијом и северном Сиријом. Ту формира нови град Антиохију. Селеукидско царство постаје највеће после победе Селеука над Лизимахом у бици код Корупедија 281. пне. . Долази у посед и западне Анадолије. Желио је да освоји Тракију и Македонију, али Птолемеј Кераун га убија.
Његов син Антиох I Сотер није био толико способан, да би освајао европске делове. Главни непријатељи су му били Антигон II Гоната и Птолемеј II . Поседовао је огромне територије у Азији од Егејског мора до Афганистана са великим бројем народа и раса, па је било нужно водити политику националне равноправности.
[уреди] Ширење хеленистичких идеја
Већ до 313. пне. почиње се интензивним ширењем хеленистичких идеја у свим деловима царства. Македонска армија је раширила филозофе, историчаре, официре по великим деловима свог царства. Хеленистичке идеје су започеле експанзију која је трајала 250 година. Шириле су се у подручја блискоисточних, средњеисточних и централно-азијских култура. Гради се стотине нових градова, од којих многи постају трговачка средишта. Многи постојећи градови прихватају хеленистичка учења, религију и политику. Сретање различитих култура је негде допринело благостању и општем и трговачком и просветном напретку. На другим местима избијају побуне.
[уреди] Прегломазно царство
Чак и пре Селеукида показало се да је врло тешко управљати једним тако великим царством. Селеук је 304. пне. извршио инвазију Индије , тачније данашњег Панџаба и Пакистана. Тиме је Селеук дошао у сукоб са моћним Маурја царством са краљем Чандагупта Маурјом. Чандрагупта је скупио армију од 100.000 људи и 9.000 слонова и присилио Селеука на савез. Дао је Селеуку ћерку за жену и најмање 500 слонова и доста војске, што је играло битну улогу у бици код Ипса.
Пре смрти Селеук губи Гедрозију на југоистоку иранске плоче и губи Арахозију на западној обали Инда. Антиох I (владао 281. пне. -261. пне. ) и његов наследник Антиох II (владао 261. пне. -246. пне. ) имали су проблеме на западу. Стално су ратовали са Птолемејем II , а били су суочени и са келтском инвазијом Мале Азије. Проблеми на западу скренули су им пажњу са источних провинција царства. При крају владавине Антиоха II Бактрија и Парт проглашавају независност.
[уреди] Грчко-Бактријско отцепљење
У Бактрији се 250. пне. формира Грчко-Бактријско краљевство. То краљевство је карактеризирано богатом хеленистичком културом. Траје до око 125. пне. ,када је прегажено од стране северних номада. Један од краљева Грчко-Бактријског краљевства Деметрије I Бактријски напада Индију око 180. пне. и формира Грчко-Индијско краљевство, које траје до 1. пне.
[уреди] Отцепљење Парте
Парћански поглавица Арсак ставља 250. пне. под своју власт Парћанску територију и формира Арсакидску династију, што ће касније бити моћно Парћанско царство.
[уреди] Пад и успон Селеукидског царства
Крај владавине Антиоха II и владавина његова сина Селеука II (246. пне.-225. пне.) представљају раздобље пада Селеукидског царства. Бактрија и Парт се одвајају. Селеук II је поражен од стране Птолемеја III у Трећем сиријском рату. После тога Селеук II ратује против свог брата. Губи се контрола и у Малој Азији. Гали су се настанили у Галатији. Појављују се полунезависна полухеленистичка краљевства у Битинији, Понту и Кападокији. Пергам исто проглашава независност под Аталидском династијом.
Обнова почиње доласком на власт 223. пне. Антиоха III Великог. У почетку је био неуспешан у Четвртом сиријском рату. Међутим убрзо се Антиох III Велики показује као један од највећих Селеукидских владара након Селеука. Успева да побуњене вазале Бактрију и Парт врати у стање послушности. Чак је покушао и освајање Индије.
Када је средио источне провинције, враћа се на запад 205. пне. . На западу је ситуација много боља после смрти Птолемеја IV. Антиох III и Филип V Македонски одлучују да поделе Птолемејеве поседе ван Египта. У Петом сиријском рату Селеукиди избацују Птолемеја V из Сирије. У бици код Панија 198. пне. Птолемејевићи губе Сирију. Антиох III је тиме повратио бар накратко некадашњи сјај Селеукидског царства.
[уреди] Пораз од Рима и поновна дезинтеграција
Његов бивши савезник Филип V Македонски поражен је од Римљана 197. пне. , па је Антиох III то видио као велику шансу да освоји Грчку. Картагињански генерал Ханибал га је охрабривао у намери. Направио је савез са Етолским савезом и извршио је инвазију Грчке. Римљани побеђују Антиоха III у бици код Термопила 191. пне. и бици код Магнезије 190. пне.. Присиљен је да склопи мировни споразум са Римљанима 188. пне. По одредбама тог споразума:
- напушта Европу
- предаје целу Малу Азију северно од Таурус планина све до Пергама
- треба платити велику ратну одштету
Антиох III креће 187. пне. у нову експедицију на исток, да би скупио новаца да плати ратну штету. Ту је и умро.
Његов наследник Селеук IV (187. пне. -175. пне. ) био је заузет покушајима да плати велику ратну штету. После њега на власт долази Антиох IV , који покушава повратити престиж Селеукидског царства. Води успешан поход на Египат. Успева одгурнути египатску армију до Александрије. Међутим под претњом римског емисара одустаје од инвазије Египта. Источне провинције се поново измичу контроли. Парћани почињу чак отимати персијску земљу. Агресивна хеленизација доводи до побуне Јевреја у Јудеји. Антиох IV није могао да се носи са две побуне истовремено. Погинуо је 164. пне. током експедиције против Парћана.
[уреди] Грађански рат и даљи распад
После смрти Антиоха IV Селеукидско царство постаје нестабилно. Избијају чести грађански ратови. Антиоха V збацује 161. пне. син Селеука IV , Деметрије I Сотер. Деметрије покушава успоставити власт у Јудеји, али збацује га 150. пне. лажни краљ узурпатор Александар Балас. Узурпатор Александар Балас влада до 146. пне. ,када га збацује Деметријев син Деметрије II Никатор. Деметрије II се показује као неспособан да контролише царство. Док је владао поново избија грађански рат са остатцима присталица сина узурпатора.
До 143. пне. , Јевреји успевају постићи пуну независност. Парт се такође шири. Деметрије II је поражен и заробљен 139. пне. у бици против Парћана. До тада Парт је већ заузео целу иранску висораван. Антиох VII успева да поврати јединство унутар остатака Селеукидског царства, али Парт је постао прејак. Убијен је у бици 129. пне. , која води коначном паду Селеукидског царства. Унутар Селеукидског царства јављају се многи који желе да владају, али у пракси то се претвара у непрекидни грађански рат.
[уреди] Колапс Селеукидског царства
Селеукидско царство је постојало и даље , али је до 100. пне. било сведено на Антиохију и неке сиријске градове. Наставили су да постоје јер их још увек нитко није желио да апсорбира. Били су корисна бафер-зона између њихових суседа. Када избија рат у Малој азији између Рима и Митридата VI , Селеукиди су остављени по страни.Међутим унутар њиховог поседа трају стални грађански ратови.
Митридатов син Тигран Велики , краљ Јерменије, осваја Сирију 83. пне. и постаје владар Сирије, скоро окончавајући владавину Селеукида. Римљани побеђују 69. пне. и Митридата и Тиграна Великог, па Селеукиди обнављају царство под Антиохом XII. Опет избијају унутрашњи сукоби.
Римљани освајају Понт. Кад је Помпеј поразио 63. пне. Митридата , одлучује да створи нови поредак формирајући провинције и вазална краљевства. Јерменија и Јудеја добијају велик ступањ аутономије под локалним краљевима. Пошто је Селеукидско подручје било немирно и проблематично због сталних свађа ривалских Селеукидских принчева, Помпеј претвара Сирију у римску провинцију.
[уреди] Селеукидски владари
- Селеук IНикатор (сатрап 311. пне.–305. пне., краљ 305. пне.–281. пне.)
- Антиох IСотер (сувладар од 291. пне., владао 281. пне.–261. пне.)
- Антиох II (261. пне.–246. пне.)
- Селеук II (246. пне.–225. пне.)
- Селеук III (225. пне.–223. пне.)
- Антиох III Велики (223. пне.–187. пне.)
- Селеук IV (187. пне.–175. пне.)
- Антиох IV (175. пне.–164. пне.)
- Антиох V (164. пне.–162. пне.)
- Деметрије I Сотер (161. пне.–150. пне.)
- Александар Балас (154. пне.–145. пне.)
- Деметрије II (прва владавина, 145. пне.–138. пне.)
- Антиох VI (145. пне.–140. пне.?)
- Диодот Трифон (140. пне.?–138. пне.)
- Антиох VII (138. пне.–129. пне.)
- Деметрије II (друга владавина, 129. пне.–126. пне.)
- Александар II Забин (129. пне.–123. пне.)
- Клеопатра Теа (126. пне.–123. пне.)
- Селеук V (126. пне./125. пне.)
- Антиох VIII (125. пне.–96. пне.)
- Антиох IX (114. пне.–96. пне.)
- Селеук VI Никатор (96. пне.–95. пне.)
- Антиох X (95. пне.–92. пне. или 83. пне.)
- Деметрије III Еукар (95. пне.–87. пне.)
- Антиох XI (95. пне.–92. пне.)
- Филип I Филиделфус (95. пне.–84. пне./83. пне.)
- Антиох XII (87. пне.–84. пне.)
- (Тигран I) (83. пне.–69. пне.)
- Селеук VII (?)
- Антиох XIII (69. пне.–64. пне.)
- Philip II Филорома (65. пне.–63. пне.)
