Слепи мишеви
Из пројекта Википедија
| Слепи мишеви |
||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||
| Таксономија | ||||||||
|
||||||||
|
|
||||||||
| Megachiroptera Microchiroptera |
||||||||
| Екологија таксона | ||||||||
|
|
Слепи мишеви, или љиљци (Chiroptera) су ред сисара које карактеришу способност активног лета и ехолокације. Крила су им од коже која је чврсто разапета између дугих прстију њихових шака и глежњева. Слепи мишеви обично лове ноћу а одмарају се током дана, висећи наглавачке у пећинама, шупљем дрвету, па чак и у зградама. Неке врсте слепих мишева живе саме, а неке у скупинама од хиљаду и више јединки. Многе женке слепих мишева скупљају се у "обдаништима" - колонијама у којима остављају своје младунце да се заједно греју једни до других док оне одлазе у лов.
Данас слепи мишеви чине скоро једну четвртину укупног броја свих сисара. Постоје две главне групе слепих мишева:
Прву (Megachiroptera) чини породица летећих лисица, а у другу спадају све остале породице слепих мишева. Летеће лисице имају главе налик на праве лисице и хране се углавном биљним материјама што значи воћем, цвећем, нектаром и поленом. У потрази за храном користе своје крупне очи и оштро чуло мириса.
Припадници друге групе (Microchiroptera) слепих мишева углавном су месоједи који се хране инсектима, ситним сисарима, жабама, птицама, па чак и рибама. Ови слепи мишеви најчешће лове ноћу, користећи се ехолокацијом за одређивање места на коме се налази њихов плен. Кроз нос или уста они производе пискави звук високог тона, а потом користе своје велике уши да ухвате одјек који им се враћа. На основу тога они створе слику о оклини и затим се великом брзиним упућују према инсектима у лету, чак и по мрклом мраку.
[уреди] Галерија
 |
 |
 |
 |
Овај незавршени чланак Слепи мишеви, везан је за животиње. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
