Слободан Вуксановић

Из пројекта Википедија

Др Слободан Вуксановић, (рођен је 1965. године у Београду), песник, есејистичар и преводилац, министар просвете и спорта у влади Војислава Коштунице.

Дипломирао је на одсеку за Општу и југословенску књижевност на Филолошком факултету у Београду, магистрирао је 1993. године, на тему о српском песништву у Румунији, а докторирао 1998. на тему о српском песништву у дијаспори у Новом Саду.

Био је уредник часописа "Видици" (од 1990. до 1992. године), професор књижевности у Музичкој школи "Мокрањац" (1991-1992), главни и одговорни уредник листа "Студент (часопис)" (1992-1993). Аутор је 12 књига и члан Удружења књижевника Србије.

[уреди] Политичка каријера

Слободан Вуксановић био је члан Демократске странке од њеног оснивања. У ДС, и у политику уопште, ушао је јер је његов ујак, Драгољуб Мићуновић, био председник странке.^{[тражи се извор]} Био је и један од оснивача Демократске омладине, и три године портпарол странке. Из Демократске странке је иступио са позиције потпредседника после Шесте конвенције ДС 27. фебруара 2000. године, када његова кандидатура зa председника странке није прошла. Победио га је председник странке др Зоран Ђинђић, кога је подржало 605 делегата, према 485 за Вуксановића.

Народном покрету Отпор приступио је 1. јуна 2000, а иступио 23. октобра исте године. Прелази у Покрет за демократску Србију (ПДС) Момчила Перишића, где је 4. новембра 2000. изабран за потпредседника. Из ПДС, са групом истомишљеника, такође иступа у новембру 2001. не успевши да преузме место председника покрета, и они оснивају Народну демократску странку (НДС), са Вуксановићем као председником.

Биран за посланика Скупштине Србије, а више пута за општинског и градског одборника. На локалним изборима у септембру 2004, Слободан Вуксановић се кандидовао за градоначелника Београда са слоганом Баш Наш! (завршио на последњем месту са 6892 гласа).

Његова НДС је потом колективно приступила ДСС-у Војислава Коштунице, а он је изабран на место министра за просвету и спорт у Влади Србије, на којем је наследио Љиљану Чолић, која је поднела оставку под притиском јавности после низа контроверзних потеза.

Вуксановић је у младости играо кошарку у првој постави "Радничког".

Говори енглески језик. Ожењен је Иваном, имају ћерку Ању.

Изабрана библиографија
Књиге песама:

Халејева комета над Косовом (Хипнос, Београд, 1990),
Есеј о анђелима (Paд, Београд, 1992),
Путовање Јелене Ердељан (СКЦ, Београд, 1993),
Рука огњена (Paд, Београд, 1994),
Сад памет у главу (1995, 1997, 2002) Овај поетски текст је у форми монодраме изведен у београдском позоришту Радовић, 3. октобра 1996.

Антологија Песма о Косову - The Poem of Kosovo (Видици, СКЗ, Јединство, 1991, двојезично)
Антологија савремене поезије српске дијаспоре у Румунији Бицикл Милоша Црњанског (1994)
Песме са границе, Српски песници у емиграцији, Просвета и ЕС (1995)
Антологија Прећутана књижевност, (УКС, Кн, 2002)

Есеји: