Нови Сад

Из пројекта Википедија

Координате: 45° 16′  С., 19° 50′  И.

Нови Сад
Трг Слободе
(Грб града)
Мото: Град по мери грађана
Опште информације
Скраћеница	НС
Локација	Јужно-Бачки округ, Војводина, Србија
Географска дужина и ширина	45°20′0″N, 19°51′0″E
Површина	129,4 km²(шири део града 702,7 km²)
Становништво	255.071 (шири део града 333.895) (2005)
Густина насељености	1.971/km²
Поштански број / Тел.позивни број	21000 / 021
Службена презентација града
Политика
Дан града	1. фебруар 1748.
Градоначелник	Маја Гојковић, (СРС)
Скупштина	коалиција СРС, ДСС и СПС
Положај у Србији

Нови Сад (српски (латиница): Novi Sad; словачки: Nový Sad; мађ. Újvidék; хрв. Novi Sad; румунски: Novi Sad; нем. Neusatz (an der Donau); лат: Neoplanta) је град у Војводини, на северу Републике Србије.

После Београда, Нови Сад је други по броју становника у Србији са 333.895 (подаци из 2005. године). Административно средиште Аутономне Покрајине Војводине и Јужно-Бачког округа; један од најзначајнијих културних, универзитетских и привредних центара Србије.

Садржај 1 Географија 1.1 Положај 1.2 Клима 2 Историја 3 Становништво 4 Приградска насеља и градске четврти 5 Политика - политичко и административно уређење 6 Култура и образовање 7 Архитектура 7.1 Цркве и манастири 7.2 Зграде градских и покрајинских институција 7.3 Модерни, спортско-пословни објекти 7.4 Културно-историјски споменици 7.5 Мостови на Дунаву 7.6 Улице, тргови и паркови 8 Спорт 9 Саобраћај 9.1 Међуградски и међународни саобраћај 9.2 Градски и приградски превоз 10 Познати Новосађани 10.1 Новосађани 10.2 Људи који су један део живота провели у Новом Саду 11 Градови побратими 12 Види још 13 Спољашње везе 13.1 Службене странице града и јавних градских предузећа 13.2 Информативни садржаји 13.3 Презентације насеља и околних места 13.4 Остали линкови

[уреди] Географија

[уреди] Положај

Нови Сад се налази на 45°20′0″N, 19°51′0″E, у средишњем делу покрајне Војводине, на северу Србије, на граници Бачке и Срема.

Нови Сад лежи на обали реке Дунав (између 1.252-ог и 1.262-ог километра тока реке). Са леве стране реке се налази равничарски део - Бачка, са десне брдовити део, на обронцима Фрушке горе - Срем. Надморска висина, са Бачке стране је од 72 до 80 m, док са Сремске стране надморска висина иде до око 250-350 метара. Са леве стране Дунава се улива мали канал, који је део система канала Дунав-Тиса-Дунав

[уреди] Клима

Клима у Новом Саду прелази из умерено континелнталне у континенталну, тако да град има сва четири годишња доба. Преко јесени и зиме зна дувати хладан ветар кошава, који обично траје од три до седам дана. Кошава може током зиме да створи наносе и сметове снега током вејавица и мећава. Просечна температура ваздуха у граду 10,9°C, средња температура у јануару је –1°C, док је у јулу 21,6°C. Годишње падне 578 mm падавина, број дана са падавинама је 122.

Месец	јан	феб	мар	апр	мај	јун	јул	авг	сеп	окт	нов	де	годишње
Ср. макс. дневне температуре (°C)	2,5	5,7	11,5	17,2	22,5	25,2	27,2	27,2	23,7	18	10,3	4,5	16,3
Ср. мин. дневне температуре (°C)	-4,4	-2,3	1,2	5,8	10,6	13,6	14,7	14,2	11,2	6,3	2,2	-1,9	5,9
Ср. месечна сума (у мм)	38	35	41	47	57	82	61	55	36	35	46	44	577
Извор: Републички Хидрометеоролошки Завод Србије

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Новог Сада.

Према ранијим сазнањима, на Петроварадинској тврђави прво људско насеље постојало је још 4500. година пре нове ере али након археолошких открића на самом почетку истраживања историја овог простора померена је на период 19.000-15.000 година пре нове ере. Захваљујући томе знамо да човек у континуитету настањује простор Петроварадинске стене од праисторије до данас, па чак и палеолиту када су се људска станишта углавном налазила у пећинама.

Истраживањем остатака насеља из млађег бронзаног доба (3000 година пре нове ере) археолози су пронашли и бедеме појачане кољем и палисадама из тог периода који сведоче да је још у време тзв. вучедолске културе постојало утврђено насеље.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Новог Сада.

Простор Новог Сада је кроз историју био привлачан за насељавање због свој географског положаја. Пораст становништва у целом послератном периоду, који је у појединим периодима био веома интезиван, при чему је на пораст становништва знатније утицао механички прилив него природни прираштај. Најинтезивнији демографски раст Нови Сад је остварио у периоду 1961-1971.године када је остварен пораст становништва за око 37%. Највећи део досељеног становништва града потиче са подручја Војводине (56,2%), затим са подручја Босне и Херцеговине (15,3%) и Србије (11,7%).

Према попису становништва из 2002 године, град је имао 298.139 становника, од којих је: Срби (75,50%), Мађари (5,24%), Југословени (3,17%), Словаци (2,41%), Хрвати (2,09%), Црногорци (1,68%) и остали.

[уреди] Приградска насеља и градске четврти

За више информација погледајте Градске четврти Новог Сада.

Град Нови Сад има 333.895 становника (2005) са приградским насељима који спадају под територију града. У градском делу Новог Сада (заједно са Петроварадином и Сремском Каменицом, који се због близине града сврставају у градско подручје) живи 255.071 становника.

У 13 приградских насеља око Новог Сада живи 78.487 становника (23,7% од укупног броја становника града), највећа насеља су Ветерник (18.611) и Футог (19.360).

Околна насеља су у суседним општинама Беочин, Сремски Карловци, Темерин и Бачки Петровац и у њима живи око 50.000 становника, који редовно мигрирају у Нови Сад, са којим су повезани редовним градским аутобуским линијама.

	Град Нови Сад
Градске четврти	Авијатичарско насеље • Адамовићево насеље • Адице • Банатић • Ветерничка рампа • Видовданско насеље • Грбавица • Детелинара • Југовићево • Клиса • Лимани • Мали Београд-велики рит • Ново насеље (Бистрица) • Петроварадин1 • Подбара • Роткварија (Житни трг) • Сајлово • Сајмиште • Салајка (Славија) • Сателит • Слана бара • Сремска Каменица1 • Стари град (Центар) • Телеп • Шангај
Приградска насеља:	Бегеч • Беочин2 • Будисава • Буковац • Ветерник • Каћ • Кисач • Лединци • Стари Лединци • Руменка • Сремски Карловци3 • Степановићево • Ченеј • Футог • Темерин4 Напомене: (1) посебна насеља, али се сврставају као део градског подручја града; (2) територија општине Беочин; (3) територија општине Сренски Карловци; (4) територија општине Темерин.

[уреди] Политика - политичко и административно уређење

За више информација погледајте Политичко и административно уређење Новог Сада.

Нови Сад - град
Опште информације
Површина (2004.) Пољ. површина ¹ Шуме	699 km² 53.796 ha 4.156 ha
Становништво (2002.)	299.294 становника
Природни прираштај (2004.)	-0,7 ‰
Број насеља	16
Положај
Административна јединица	АП Војводина
Округ	Јужно-бачки округ
Седиште општине
Остало
Дужина путева (2004.)	369 km
Број запослених становника (2004.)	132.578
Број основних школа (2003/2004) Број ученика	35 26.335
Број средњих школа (2003/2004) Број ученика	15 17.685
подаци су преузети са сајта републичког завода за статистику Републике Србије ¹ друштвена и индивидуална пољопривредна газдинства

Нови Сад има статус града и састоји се од две градске општине: Градска општина Нови Сад (која обухвата бачки део града Новог Сада и чије је седиште у Новом Саду) и Градска општина Петроварадин (која обухвата сремски део града Новог Сада и чије седиште је у Петроварадину). Седиште Града је у Новом Саду.

Органи власти у Граду Новом Саду су Скупштина Града Новог Сада, Градоначелник, Градско веће и Градска управа:

• Од 2004. године скупштинску већину у градској скупштини и извршну власт у Граду Новом Саду формирале су политичке партије - Српска радикална странка - СРС, Демократска странка Србије - ДСС и Социјалистичка партија Србије - СПС.
• Председник Скупштине Града Новог Сада од 2004. године је Зоран Вучевић.
• Градоначелник Новог Сада од 2004. године је Маја Гојковић.

[уреди] Култура и образовање

За више информација погледајте Култура у Новом Саду и Образовне институције у Новом Саду.

Нови Сад је културни центар Војводине. Од Турске окупације Србије, Нови Сад као слободни краљевски град у Аустро-Угарској је био центар српске културе у осамнаестом и деветнаестом веку; због чега је 1864 године седиште Матице српске пресељено из Пеште у Нови Сад.
Град је био познат као Српска Атина.

Данас, у граду се налази више установа културе. Српско народно позориште, Позориште младих које имају велики углед у Србији и регији; библиотека Матице српске са око 3.000.000 публикација, као и многобројне музеје и галерије.

Од 2000. године, почетком јула одржава се један од највећих музичких фестивала у Европи, EXIT.

Град је универзитетски град са државним универзитетом, као и многобројним приватним факултетима и вишим школама. Поред виших и вискоких школа, на територији Новог Сада се налази 51 државна основна и средња школа: 36 основних школа и 15 средњих (11 стручних школа и 4 гимназије).

[уреди] Архитектура

[уреди] Цркве и манастири

• Римокатоличка парохијска црква (1895)
• Николајевска црква у Новом Саду (1730)
• Успенска црква (1736)
• Алмашка црква (1797)
• Саборна црква (1742)
• Фрањевачки самостан св. Јураја из 18. века
• Црква снежне Госпе на Текијама из 18. века
• Манастир у Ковиљу (обновљен 1705-1707)
• Евангелистичка црква (1886)
• Русинска грко-католичка црква (1820)
• Владичански двор
• Синагога (1906)
• Јерменска црква (1748)

[уреди] Зграде градских и покрајинских институција

• Градска кућа
• Скупштина Аутономне Покрајине Војводине - Бела Бановина

[уреди] Модерни, спортско-пословни објекти

• Новосадски сајам
• СПЕНС - Спортски и пословни центар
• Зграда НИСа
• Стадион Војводине

[уреди] Културно-историјски споменици

• Петроварадинска тврђава
• Кула са сатом
• Музеј Војводине
• Матица Српска
• Српско народно позориште

[уреди] Мостови на Дунаву

За више информација погледајте Мостови Новог Сада.

• Варадински мост
• Друмско-железнички мост
• Мост Слободе

[уреди] Улице, тргови и паркови

За више информација погледајте Списак улица Новог Сада.

Неке од најзначајнијих улица и тргова су:

• Трг Слободе
• Змај Јовина улица
• Дунавска улица
• Трг Младенаца
• Булебар Ослобођења
• Дунавски парк

[уреди] Спорт

Град је седиште спортског друштва "Војводина", кошаркашких , одбојкашких, рукометних , хокејских и других клубова. Посебно је значајан фудбалски клуб Војводина који игра у првој савезног лиги Србије и Црне Горе. На Мишелуку (код Ср.Каменице), код моста Слободе се налази стаза где се годишње одржавају аутомобилске трке у оквиру шампионата СЦГ [1].

Због непосредне близине Фрушке горе и националног парка, у граду постоје неколико планинарских друштава [2], такође, једанпут годишње се одржава Фрушкогорски маратон.

Град је био један од домаћина Европског првенства у кошарци 2005, на СПЕНСу.

[уреди] Саобраћај

[уреди] Међуградски и међународни саобраћај

Нови Сад се налази 80 km северо-западно од Београда и међународног аеродрома "Никола Тесла" и 346 km јужно од Будимпеште аутопутем Е-75. Свакодневне железничке линије за Беч, Будимпешту, Кијев и Москву, као и аутобуске линије за Немачку повезују Нови Сад са Европским градовима. Такође, Нови Сад се налази у непосредној близини аутопута Е-70 и железничким коридором који повезује Београд-Загреб.

Северо-запад: Бачки Петровац, Осијек	Север: Врбас, Суботица, Будимпешта	Северо-исток: Зрењанин
Запад: Бачка Паланка, Илок, Вуковар	Нови Сад	Исток: Тител
	Југ: Рума, Сремска Митровица, Шабац	Југо-исток: Инђија, Београд

[уреди] Градски и приградски превоз

Градом саобраћају плави градски аутобуси које обавља Јавно градско саобраћајно предузеће (ЈГСП) [3]. Поред градских насеља Гратско саобраћајно предузеће редовним линијама повезује места у општинама Беочин и Темерин, као и Сремске Карловце.

[уреди] Познати Новосађани

[уреди] Новосађани

• Влада Аврамов, (*1979), фудбалер, српски репрезентативац
• Мирослав Антић (1932-1986), песник, новинар
• Исидор Бајић (1878-1915), учитељ и композитор
• Јаника Балаж (1925-1988), тамбураш и музичар
• Петар Бига (1811-1879), спрски генерал у Аустријској војсци
• Ђорђе Балашевић (*1953), музичар, кантаутор и песник
• Вујадин Бошков (*1931), фудбалер и фудбалски менаџер
• Стеван Брановачки (1804-1880), адвокат, политичар, градоначелник града и председник Матице Српске
• Јован Миленко Грчић (1846-1875), песник
• Милан Гуровић, кошаркааш
• Михајло Полит Десанчић (1833-1920), новинар и политичар
• Војислав Деспотов (1950-2000), књижевник, драматург и књижевни преводилац
• Милош Миле Димитријевић (1824-1896), правник, политичар и председник Матице српске
• Миша Димитријевић (1846-1889), политичар, књижевник и публициста
• Младен Дражетин (*1951), доктор друштвених наука, економиста, позоришни стваралац, песник и књижевник
• Јаков Јаша Игњатовић (1822-1889), књижевник
• Јосип Јелачић (1801-1859), Бан Хрватске и Славоније и велики аустријски војсковођа
• Јован Јовановић Змај (1833-1904), српски песник и књижевника за децу
• Слободан Јовановић (1869-1958), правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета
• Бранислав Керац (*1952), цртач стрипа
• Борис Ковач (*1955), музичар
• Лаза Костић (1841-1910), српски песник
• Јосеф Лапид (*1931), Израелски политичар
• Милева Марић-Ајнштајн (1875-1948), српски математичар и физичар
• Захарија Орфелин (1726-1785), писац
• Светислав Иван Петровић (1894-1962), филмски глумац
• Моника Селеш (*1973), тенисерка
• Васа Стајић (1878-1947), филозоф и писац
• Милан Степанов (*1983), српски фудбалер, репрезентативац
• Милица Стојадиновић Српкиња (1830-1878), српски кжижевник
• Митар Суботић Суба (1817-1886), политичар и писац
• Марија Трандафил
• Коста Трифковић (1843-1875), књижевник и морнар

[уреди] Људи који су један део живота провели у Новом Саду

Јоаким Вујић, Бранислав Нушић, Урош Предић, Вук Стефановић Караџић, Данило Киш, Ђура Јакшић, Васко Попа, Јосиф Руњанин, Јован Суботић, Миша Димитријевић и други.

[уреди] Градови побратими

Будва, Црна Гора (од 1996.) Дортмунд, Немачка (од 1982/83. Хелиоуполис, Грчка (од 1994.) Норич, Уједињено Краљевство (од 1989.)

Модена, Италија (од 1974.) Чангчун, Народна Република Кина (од 1981.) Темишвар, Румунија (од 2005.) Бања Лука, БиХ (од 2006.)

[уреди] Види још

• Фрушка Гора
• Јужно-Бачки округ
• Војводина

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Службене странице града и јавних градских предузећа

Званични сајт града Новог Сада ЈП Завод за изградњу града ЈП Пословни простор ЈП Завод за урбанизам ЈКП Водовод и канализација ЈП Топлана Јавно градско саобраћајно предузеће Нови Сад ЈКП Пут ЈКП Паркинг сервис

ЈКП Чистоћа ЈКП Градско зеленило ЈКП Лисје ЈКП Тржница ЈП Информатика ЈП спортски и пословни центар Војводина - СПЕНС ЈП градски информативни центар Аполо ЈКП Стан

[уреди] Информативни садржаји

• Дневне вести из Новог Сада - Радио 021
• Новосадски дневни лист - Дневник
• НС Центар

[уреди] Презентације насеља и околних места

• сајт Новог Насеља
• сајт Петроварадинске тврђаве
• О Петроварадинској тврђави
• Сремска Каменица
• Kliknite ovde za interaktivni obilazak Adamovicevog naselja i ostatka mesne zajednice "7. juli"

[уреди] Остали линкови

• Како је рушен Нови Сад
• Хуманитарне организације
• Новосадски универзитет
• Фото, кино и видео савез Војводине
• Новосадски сајам
• Bridges of Novi Sad (hungarian)

Јужнобачки округ
Општине: Бач • Бачка Паланка • Бачки Петровац • Беочин • Бечеј • Врбас • Жабаљ • Србобран • Сремски Карловци • Темерин • Тител  Градови: Нови Сад

Градови у Републици Србији
Преко милион  становника:	Београд
Преко 100.000 становника:	Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина
Преко 19.000 у централној Србији:	Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац
Преко 19.000 у  Војводини:	Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин
Преко 19.000 на Косову и Метохији:	Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац
Види још :	списак градова и списак насељених места