Амонијак

Из пројекта Википедија

Амонијак је хемијско једињење азота и водоника са молекулском формулом NH₃. При нормалним условима амонијак је гас. То је отрован гас, корозиван је за неке материје, карактеристичног је непријатног мириса.

Амонијак


Уопштено
Име по ЈУПАКу	Амонијак
Тривијална имена	Нитрозил
Молекулска формула	NH₃
Моларна маса	17.03 g/mol
Особине	Безбојан гас са непријатним мирисом
CAS број	[7664-41-7]
Особине
Густина и Агрегатно стање	.6813 g/L, гасовито
Растворљивост у води	54 g/100 ml
Температура топљења	-78.27 °C (195.42 K)
Температура кључања	-33.49 °C (240.74 K)
Киселост (pK_a)	34
Термодинамички подаци
Стандардна енталпија Δ_fH°_гас	-45.92 kJ/mol
Стандардна моларна ентропија S°_гас	192.77 J·K⁻¹·mol⁻¹
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.

[уреди] Особине

Молекули амонијака имају облик правилног тетраедра. Ова форма и даја молекулу велики диполни моменат и, поред разлика у електронегативности, узрок је што је амонијак поларан. Услед поларности амонијак је растворљив у поларним протичним неорганским растварачима као што је вода.

Азотов атом у молекулу има један слободан електронски пар, па се амонијак понаша као Луисова база. У киселом или неутралном воденом раствору амонијак може да се сједини са хидронијум јоном (H₃O⁺), при при чему се ослобађа молекул воде (H₂O) и формира позитивно наелектрисан амонијум јон (NH₄⁺) који има облик правилног тетраедра. Формирање амонијум јона зависи од pH вредности раствора.

$NH_3 + H_3O^+ \rightarrow H_2O + NH_4^+$

[уреди] Примена

Најважнија област у којој се користи амонијак је производња азотне киселине Оствалдовим методом. Такође користи се за производњу азот(II)-оксида, који је уједно и прво прекурсорско једињење у производњи нитратне киселине.

$4NH_3 + 5O_2 \rightarrow 4NO + 6H_2O$

Амонијак се употребљава у производњи вештачких ђубрива, експлозива и полимера. Такође амонијак је и састојак неких детерџената за стакло.

Течан амонијак се користи и као растварач. Такође амонијак се примењује у расхладним уређајима.

[уреди] Добијање и распрострањеност

Може се добити директном синтезом азота и водоника (Хабер-Бошова синтеза):

$N2 + 3H_2 \rightarrow 2 NH_3$

Такође може се добити дејством калцијум оксида на амонијум-хлорид, као и дејством воде на магнезијум-нитрид:

$2NH_4Cl + 2CaO \rightarrow CaCl_2 + Ca(OH)_2 + 2NH_3$

$Mg_3N_2 + 6H_2O \rightarrow 3Mg(OH)_2 + 2NH_3$

У Атмосфери се налази у веома малим количинама а настаје процесом распада животињских или биљних материја. Амониум хлорид и амониум сулфат су нађени у вулканским областима на. Кристали амониум бикарбоната се налазе у измету неких морских птица неких слепих мишева (гуано). Амонијумове соли се могу срести и у морској води. Супстанце кои сaдрже амонијак или су сличне њему називају се амонијакалне супстанце.

[уреди] Растворљивост соли

Растворљивост (g на 100 g)
Амонијум ацетат	253.2
Амонијум нитрат	389.6
Литијум нитрат	243.7
Натријум нитрат	97.6
Калијум нитрат	10.4
Натријум флуорид	0.35
Натријум хлорид	3.0
Натријум бромид	138.0
Натријум јодид	161.9