Српска уметност

Из пројекта Википедија

Овај чланак по стилу писања и/или садржају не одговара енциклопедијском стилу. Уколико се не среди у року од 3 месеца, чланак ће бити обрисан. Чланак је означен овим шаблоном од 17.03.2007. Када завршите са сређивањем чланка уклоните овај шаблон

[уреди] Umetnost u Jugoslaviji

Zapadna sfera bila je naklonjena više strujanjima sa zapada i vezuje se za predromaniku i romansku, gotsku i za renesansnu i baroknu umetnost. Istočni krajevi su više oslonjeni na vizantisku umetnost. Ove granice nisu precizno određene i često puta su prelažene, na Dečanima se može videti uticaj sa zapada koji se ovde zapaža preko Dubrovnika a mogu se utvrditi i neki obrnuti pravci. Kasnije se zasnivaju naše škole i radove često izvode naši domaći majstori koji odlaze i na zapad te se odatle vraćaju a isto tako su prisutni i strani majstori koji su radili na područiju Jugoslavije (Mikelozo Mikelozi na kuli Minčeti u Dubrovniku ili Jurij Dalmatinac – videti Fiskovića za ove podatke). Vizantijska umetnost daje svoj pečat u Dalmaciji (Dubrovnik) i ikone iz Vizantije kado su kupovane i poštovane su kod nas i štovane kao posebna svetinja. U slikarstvu se javlja poneki vizantizam a postojale su i radionice koje su radle na vizantijski način. Starohrvatska plastika nije vezana za etničku pripadnost i Sloveni su doneli ovu umetnost rezanja u drvetu. Postojii tvrđenje da se umetnost na tlu Jugoslavije razvijala kao provincijalna umetnost i da se javlja sa izvesnim zakašnjenjem u odnosu na ostali svet. No ova umetnost nije sputana oficijalnim okvirima. Folklorni elementi daju joj mnoge vrednosti. Dela su inspirisana zoomorfnim i geomorfnim oblicima. Romanska umetnost- plastika se izdvaja - Radovanov portal ima poetičnu stranu Hristovog ređenja. Rana Raška država nije mogla formirati stabilnu politiku i lukavo se priklanja čas istoku čas zapadu. Raška škola u arhitekturi se može pratiti već na crkvi Bogorodice Ljeviške (manastir). Pod uticajem Vizantije se izlučuje skulptura i opeka postaje jedini ukras u arhitekturi - manastir Kalenić. Slikarstvo nemamo sačuvano izuzev nešto malo u Dvigradu i nešto u Crvenom otoku kod Rovinja što svedoči da je postojao kontinuitet razvoja između VI i XII veka, ali je to toliko fragmantalno da se ne moža stvoriti slika što se zapravo dešavalo. Od XII do XVI veka pratimo razvoj slikarstva koje ima srednjovekovni karakter, iako se ovaj kasni datum suprotstavlja oficijalnoj kategorizaciji. U Dubrovniku se može uočiti stvaranje koje se može nazvati školom koja njeguje renesansni stil. Susedna Italija je imala veliki uticaj, uticaj jednog Đota može se prepoznati u nekim delima a i uticaj Vizantije koji struji i obuhvata i Istru, ali ne postoji u Sloveniji. U Raškoj je ostao stav u slikarstvu o jednoj istini koja je za svagda data, ali je uticaj sa zapada bio jako slab. Struktura slike u Srbiji i Makedoniji je monumentalna, i kompozicije su velikih razmera. Slika je plitka i arhitektonski oblik teče tako da zatvara plitak prostor. Figura je često sučelice postavljena i suzdržana u pokretu. Promene se dešavaju u XIII veku počev od X veka. U zapadnoj Evropi je uništena zidna slika pojavom vitraža. U Italiji postoje izvesni kvaliteti. U ovom dobu naša umetnost je svakako na najvišem nivou. Figura dobija u plastičnosti. U kompoziciji se javlja višesloženost, pojavljuje se više lica i ostvaruje se dublji prostor. Od ranije naša umetnost poznaje a u XIII veku dolazi do izražaja obrnuta perspektiva koja poseduje irealna svojstva izvlači ga iz realnog slikarskog prostora i podređuje ga kompoziciji i zakonitostima slike. Prostor je povezan zidom koji teče zajedno sa posmatračem. U toku XIV veka monumentalnost koja je karakteristična za XIII vek postepeno opada. Potencira se dramatički momenat. Draperija koja se razvija između elemenata se uznemiruje i učestvuje u kompoziciji slike. Slikarstvo moravske škole stara se o detalju i dopadljivom koloritu slike. Među spomenicima resavske škole izuzetak čini resavsko slikarstvo i manasijsko slikarstvo i ono teži ka jednom retkom i traženom kolorističkom sazvučiju. U vreme Turaka ograničenim merama oko Pećke patrijaršije pokušava se povratiti nivo na kome je bilo slikarstvo u XIII veku. Majstori koji su izrađivali freske većinom su nepoznati i ako se potpišu oni to učine na mestu koje se teško može uočiti kao Makarije u Ljubostinji, Jovan u Ravanici i dr. Oni su radili za slavu u drugome svetu.

[уреди] Literatura:

1. Istorija umetnosti H.W. JANSON - Beograd 1982.
2. Opšta istorija umenosti ĐINA PIKSEL - Beograd 1974.
3. Kako prepoznati umetnost - Ljubljana 1980.
4. Istorija slikarstva Fernand Hazar - Beograd 1973.
5. Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta - Praha 1964.
6. Priručni slovnik naučni Akademia vied - Praha 1966.
7. Picaso KEIT SUTON - Praha 1968.
8. Hledani tvaru IGOR ZHOR - Praha 1967.
9. Altdeutsche malerei GEERD WESTRUM - München 1979.
10. Piter Brueghel JAROMIR NEUMAN - Praha 1965.
11. Kniha o velkych sberatelich PIERRE CABANE - Praha 1961.
12. Urbs & Logos BOGDAN BOGDANOVIĆ - Gradina 1976.