Сјеверни пол
Из пројекта Википедија
Под Сјеверним полом се у свакодневном језику подразумијева најсјевернија тачка Земље, а то се обично сматра и као географски Сјеверни пол. Осим тога, постоје и друге дефиниције, магнетни Сјеверни пол, геомагнетни Сјеверни пол, као и Сјеверни пол неприступачности.
Садржај |
[уреди] Географски положај
Тренутно, четири различита Сјеверна пола онако како су дефинисана, налазе се у Арктичком (Сјеверном леденом) океану, односно на његовим острвима. Са промјеном Земљиног магнетног поља мијења се и положај магнетног, односно геомагнетног Сјеверног пола, што се током прошлости Земље већ више пута догађало.
[уреди] Четири Сјеверна пола
[уреди] Географски Сјеверни пол
Географски Сјеверни пол (1) је најсјевернија тачка Земље и као пол се утврђује ротацијом Земље. Он лежи на Земљиној оси и налази се на 90° сјеверне географске ширине. На том месту нема копна, него само лед и вода, а испод њега је Сјеверни ледени океан, дубок око 4.087 метара.
[уреди] Магнетни Сјеверни пол
Магнетни Сјеверни пол (2) је тачка на којој су силе магнетног поља (вектори) усправне у односу на површину Земље и показују према компасу. Године 2003. он је био код 78° N, 104° W, у близини острва Елеф-Рингнес, једног од острва из архипелага краљице Елизабете у Канади. У ово наше вријеме се магнетни Сјеверни пол помиче (он се не помиче увијек једнако) око 40 километара према сјеверу и 2005. је изашао изван подручја Канаде.
[уреди] Геомагнетни Сјеверни пол
Геомагнетни Сјеверни пол (3) сјеверне хемисфере је израчунати пол нестабилног Земљиног магнетног поља под претпоставком да се у средини Земље налази магнетни штап. Он се сада налази на 78°30' N, 69° З код Туле на Гренланду.
[уреди] Сјеверни пол неприступачности
Сјеверни пол неприступачности (4) по дефиницији је стална тачка Арктика која је најдаља од свих обалних линија. Налази се на 84°03' N и 174°51' W и "освојена" је тек у мају 1927; за јужни пол на Антарктику одговарајућа тачка је тачка која се налази на најудаљенијем мјесту од било које обалне линије. Унутар Сјеверног пола неприступачности нема копна, него само лед, и вода Сјеверног леденог океана који је на том мјесту дубок око 3.000 метара.
[уреди] Вријеме на Сјеверном полу
У односу на вријеме (у смислу протока времена, а не климатски) на Арктику, за разлику од Антарктика, не важе никава посебна правила. Због тога је на географском Сјеверном полу могуће, ходајући у круг око њега, у кратком времену прећи све временске зоне.
[уреди] Сјеверни полови на компасу и у Земљином магнетном пољу
Игла на компасу је магнет, подељен на два дијела, сјеверну и јужну половину. Половина која показује према сјеверу увијек се означава као сјеверни пол магнета. Њу привлачи магнетно поље на сјеверу. Физички гледано, само се супротни полови привлаче. Сјеверни пол привлачи само јужни, и обратно. Истоимени се полови одбијају. Дакле, сјеверни пол би у физичком смислу морао бити јужни пол. Магнет у унутрашњости Земље, који ствара Земљино магнетно поље, својим јужним полом показује увијек на сјевер, а сјеверним на југ.
[уреди] Истраживање
На географски Сјеверни пол први је стигао 6. априла 1909. амерички истраживач Роберт Едвин Пири. Он је дошао Сјеверном полу ближе од било ког човјека прије њега.
