Угљан
Из пројекта Википедија
Угљан је острво у Јадранском мору, на хрватском делу Јадрана.
Садржај |
[уреди] Географски положај
Налази се у задарском архипелагу, северозападно од острва Пашмана и југоисточно од острва Ривањ и Сеструњ. Површином од 50,21 км2 (дуг 22 км, широк до 3,8 км) убраја се међу већа хрватска острва; 7583 стан. Од копна га дели Задарски канал, а с острвом Пашманом повезује мост преко пролаза Ждрелац.
Вапненачки део острва претежно је под макијом, док у доломитном подручју превладава земљиште под културама. Пространије увале су Мулине на северозападу и Ламјана вела и мала на југоистоку. Источна обала благо се спушта према мору и разведена је малим увалама.
Узгајају се маслине, смокве, винова лоза. Острво је са Задром повезано најфреквентнијом трајектном линијом на хрватској обали Јадрана, која од 2006. прометује и ноћу.
[уреди] Клима
Клима се истиче свим основним одликама медитеранске климе с изразито сувим летима и благим зимама. Просечна годишња температура износи изнад 15°Ц, просечна температура најтоплијег месеца јула 24°Ц, а најхладнијег јануара 12°Ц. Број дана са температурама нижим од 0°Ц је занемарив, а с високим се креће око 16 дана у години. Средња температура најхладнијег месеца јануара није нижа од -3°Ц. Нема непрекидно високих или непрекидно ниских температура, као што не постоје дуги периоди суше ни кише у којима би пала готово сва годишња количина падалина. Инсолација износи око 2500 сати годишње, а у јулу сунце сија 10 до 12 сати дневно.
[уреди] Влага и падалине
Годишњи средњак влаге зрака креће се око 73%. Максималне вредности остварују се у студеном, а минималне у јулу. Доминантна падалина је киша. Средња годишња количина падалина износи 939 мм с максимумом у студеном од око 1000 мм и минимумом у јулу од свега 30 мм. Снег је врло ретка појава, а кад се и појави задржава се врло кратко (просечан број дана са снегом је 1). Годишња облачност износи 4,7 (десетина неба). Облачност у летним месецима је мања од 4, с минимумом у јулу 2,4. Највећа облачност је у децембру: 6,5.
[уреди] Ветрови
Бура најчешће дува зими, југо превладава у пролеће и јесен, а лети са запада дува угодан маестрал. Лети и у рану јесен превладава стабилно и лепо време са сунчаним, почесто ведрим и топлим данима. Након јутарње тишине, средином преподнева почне ветар с мора, зморац или маестрал, који у послеподневним сатима досеже умерену јакост. Смер му је углавном северозападни, а постојаност смера и прилична јакост чине га врло прикладним за једрење, као мало где на Јадрану. Доносећи свежи морски зрак он заиста снижава температуру зрака у време највећих дневних врућина. Маестрал често потраје до у касно послеподне. Навече завлада тишина, а ноћу запуше слаб ветар с копна, копнењак или бурин. После југа, код наглог пролаза хладне фронте према југоистоку запуше трамонтана, северозападни ветар праћен грмљавинским пљусковима. Леванат је прохладан и кишни источни ветар који пуше у зимској половици године, а понекад донесе и снег.
[уреди] Биљни покров
Има све значајке субмедитеранског биљног покрова модифицираног пољопривредним кориштењем. Аутохтона вегетација (Храст црника, борови и чемпрес) замењена је узгојеним медитеранским културама на 60 до 70% површине острва. Међу пољопривредним културама особиту улогу имају маслина и смоква. Због обележја климе на острву успева и разно воће и поврће којима се снабдева и задарска тржница, па се због тога острво Угљан назива и задарским вртом. Остали делови острва који нису обрађени и засађени пољопривредним културама, обрасли су макијом.
[уреди] Становништво
Угљан се убраја и међу најнасељенија хрватска острва. Острво се под данашњим именом јавља први пут 1325., а насељен је континуирано од млађега каменог доба. У римско доба густо насељен, особито у северозападном делу, где су нађени бројни остаци античких грађевина. Данашња насеља основана су у Средњем веку. Сва насеља (Преко, Угљан, Лукоран, Сутомишћица, Пољана, Кали, Ошљак и Кукљица) леже уз обалу добро обрађене источне стране острва.
[уреди] Насеља на острву Угљану
- Преко, општина
- Ошљак
- Пољана
- Сутомишћица
- Лукоран
- Угљан с девет заселака
- Кали, општина
- Кукљица, општина
