Задар

Из пројекта Википедија

**Задар**
**Zadar**
Грб Задра
Задар Задар на мапи Хрватске
Жупанија	Задарска
Површина	194 km²
Становништво - Укупно (2005) - Густина насељености	82.718 426,4/km²
Градоначелник	Др Живко Колега

Координате: 44.12° СГ Ш, 15.231° ИГД Задар (ит. Zara, лат: Iader или Iadera) је град у Хрватској, на Јадранском мору, који има 82.718 становника (попис 2005). Задар је центар шире северне Далмације. По величини је, након Загреба, Сплита, Ријеке и Осијека, пети град у Хрватској.

Садржај

1 Географија
2 Историја
3 Демографија
- 3.1 Познате личности
- 3.2 Срби у Задру
4 Споменици и знаменитости
5 Градови побратими
6 Фотогалерија
7 Види још
8 Спољашње везе

[уреди] Географија

Задар се налази на 44º 26' северне ширине и 15º 03' источне географске дужине. Развио се на повољном положају у средишту источне обале Јадранског мора, заштићен архипелагом задарских отока од утицаја отвореног мора, што је имало велику важност у раздобљу доминације поморског саобраћаја. На копну му залеђе чини пространа равница Равних Котара, која му омогућава несметано просторно ширење, по чему се разликује од других приморских градова у Хрватској.

Масивом Велебита задарско је подручје оштро одељено од Лике и континенталног дела Хрватске, што је тек у најновије доба измењено изградњом аутопута, односно тунела Свети Рок.

[уреди] Историја

У 9. веку п.н.е. Илирско племе Либурни настанило је Задар. У 1. веку п.н.е. Задар је постао римска колонија и успео је одржати своју независност кроз средњи век. Након пада Западног римског царства и разарања Салоне у раном 7. веку, Задар је постао главни град византијске провинције Далмације.

Франци су освојили Задар у раном 9. веку, али је враћен Византији 812. миром у Ахену. У 10. веку, Задар насељавају Словени. Задар је 1105. признао власт Угарског краља Коломана. Од тада Задар почиње све чешће ратовати с Венецијом.

1202. Задар су, уз помоћ крсташа, освојили Млечани. Крсташи су обећали Млечанима да ће им платити превоз бродовима до Египта, а када нису могли платити, Млечани су крсташе усмерили на Задар. Чак је и угарски краљ Емерик подржао крсташки поход, јер је настао сукоб око тога је ли правоверно да Божја војска нападне хришћански град. Свакако је Задар био разрушен и освојен. Папа Иноцент III екскомуницирао је Млечане и крсташе који су суделовали у освајању.

Поглед на Задар са звоника катедрале св. Стошије

После неколико побуна, град је дошао под власт угарско-хрватскога краља Лудовика I (миром у Задру 1358). После Лудовикове смрти Задар признаје власт краља Жигмунда, а затим Ладислава Напуљског који је 1409. Венецији продао Задар и „своја права“ на Далмацију.

Отада Задар почиње пропадати, јер су Венецијанци знатно ограничили његову политичку и економску аутономију. Када су Турци почетком 16. века освојили задарско залеђе, Задар постаје само јака тврђава која осигурава венецијанску трговину на Јадрану, управно средиште венецијанских поседа у Далмацији и културно средиште.

У то време у Задар и његову околину, као и у остатак граничног подручја према Турској (Крајина), населио се велики број Срба. Срби из залеђа Задра су протерани током етничког чишћења Срба из Хрватске 1995. године. Њихова имовина је махом конфискована, а малобројни повратници су изложени разним притисцима, како државе, тако и хрватских насељеника. Данас број Срба у Задру и околини не прелази 5%.

Након пада Венеције, Задар је 1797. припао Аустрији, где је од 1815. до 1918. био главни град Далмације. Споразумом у Сен Жермену Задар је након Првог светског рата припојен Италији. У саставу Италије Задар је практично остао све до 1945. када је враћен Југославији.

У 15. и 16. веку значајна је активност књижевника који пишу на народном језику (Јеролим Видолић, Петар Зоранић, Брне Крнарутић, Јурај Бараковић, Шиме Будинић). Након пада Венеције (1797). Задар је под Аустријом до 1918, изузев раздобљa француског владања (1805- 1813), остајући главни град Далмације. За време француског владања (1806-1810) у Задру су излазиле прве новине на хрватском језику Краљски Далматин. Задар је у другој половини 19. века жариште покрета за културни и национални препород у Далмацији.

[уреди] Демографија

Према попису становништва из 2001. становништво Задра чине Хрвати (92,8%) и Срби (3,3%). Преосталих 3,9% чине Албанци, Бошњаци и Италијани.

Пре Другог светског рата, град Задар је имао око 18.000 становника. Након тешких бомбардовања и исељавања Италијана неко је време стагнирао, али са појачаним привредним развојем нагло расте, и популацијски и територијално. Тако 1961. има 25.000 становника, 1971. – 43.000, 1981. – 60.000, а 1991. чак 76.000. Убрзаном изградњом су у његов састав до 1980-их укључена до тада засебна насеља Бокањац, Дикло и Драчевац.

[уреди] Познате личности

Јурај Бараковић (1548-1628), ренесансни песник
Благоје Берса (1873-1934), композитор и музички педагог
Владимир Берса (1864-1927), копмпозитор
Спиридон Брусина (1845-1908), зоолог
Стојко Вранковић (*1964), кошаркаш
Јосип Генда (1943-2006), глумац
Анте Готовина (*1955), хрватски генерал
Владан Десница (1905-1967), књижевник
Валтер Дешпаљ (*1947), виолончелист светског гласа
Павле Дешпаљ (*1934), диригент и композитор
Вицко Змајевић (1670-1745), задарски надбискуп
Петар Зоранић (1508-после 1569), писац

Ведран Ивчић (1951-2003), певач
Томислав Ивчић (1953-1993), певач
Андрија Медулић (између 1510-1515,-1563), ренесансни сликар
Антун Налис (1911-2000), глумац
Крис Новоселић (*1965), музичар, бивши басиста Нирване
Папа Јован IV (†642), рођен у Задру
Дадо Пршо (*1974), фудбалер
Група Рива, победници песме евровизије 1989.
Ђузепе Сабалић (1856–1928), књижевник
Јосип Скоблар (*1941), бивши фудбалер
Јелена Славна (†976), хрватска краљица
Крешимир Ћосић (1948-1995), кошаркаш

[уреди] Срби у Задру

Задар је одувек био најважније средиште православних Срба у Далмацији, који су ту чинили и знатан део становништва. Задранин Србин био је Јован Зовинић који је још 1535. био ректор правника на универзитету у Падови.

Од 1842. до 1918. овде је седиште Епархије далматинске. 1841. у Задру је основана православна Клирикална школа а 1869. Богословски завод који је био у рангу факултета. Од 1854. у граду ради српска Девојачка школа а 1879. и вртић. Српска читаоница отворена је 1879. а Српска штедионица 1902. Српско певачко друштво „Бранко“ настало је 1904. године.

У Задру су излазили српски листови „Првенац“, „Истина“ (1885-1888), годишњак „Магазин“, „Српски лист“ (1880-1888) и „Српски глас“ (1888-1904).

Знаменити Срби који су свој век провели у Задру били су:

Петар Јагодић-Куриџа, вођа буковичке буне, сердари Стојан Јанковић и Илија Смиљанић, епископи и борци за нациналну просвету и права Срба Симеон Кончаревић и Стефан Кнежевић, др Никодим Милаш, архимандрит Герасим Петрановић, научник Божидар Петрановић, песник Јован Сундечић, књижевници Симо Матавуљ и Владан Десница.

[уреди] Споменици и знаменитости

Црква Св. Доната

[уреди] Црква Св. Доната

Црква Св. Доната из 9. века саграђена на остацима римског форума најпознатији је споменик и симбол града Задра, уједно и најпознатија монументална грађевина у Хрватској из раног средњег века. Саграђена је на традицијама рановизантијскеизантске архитекуре у раном средњем веку, највероватније почетком 9. века. Кружног је облика и није се сачувала у облику како је првотно саграђена. Недостаје јој јужна приградња, па јој је средишња кружна језгра с те стране видљива. До 15. века називала се црква Св. Тројства, а од тада носи име Св. Донат, по бискупу који ју је дао саградити. Први пут црква се спомиње средином 10. века у списима византијског цара Констатина Порфирогенета. Данас се њен простор због изванредних акустичних карактеристика користи за музичке програме („Глазбене вечери у Св. Донату“).

[уреди] Форум

Форум у Задру испод темеља цркве Св. Доната и бискупске палате протеже се плочник главног трга из римских времена - Форум. Почеци му сежу у 1. век пре Христа. С три стране Форум је био опкољен монументалним тремом којег су красиле акантусове витице, гирланде и маскерони.

[уреди] Калеларга

Калеларга или Широка улица је главна и најпознатија задарска улица, која се протеже у смеру исток-запад од Народног трга до Форума. У Другом светском рату су уништене готово све зграде у улици, те је она обновљена у модернистичком стилу задржавајући само основни смер.

Катедрала Св. Стошија

[уреди] Катедрала Св. Стошија

Портал Катедрале Св. Стошије задарску катедралу посвећену Св. Стошији украшава изван на прочељу ружа те на забату главне лађе мања готичка ружа, накнадно уметнута. Портали имају карактеристичан романички облик, данас унутрашњост катедрале доима се својом монументалношћу (главна лађа је трипут шира од споредних). Звоник катедрале који данас доминира Задром, започет је још у касном средњем веку, да би га тек 1892. довршио енглески архитекта Томас Џексон по узору на звоник рапске катедрале.

[уреди] Црква Св. Кршевана

Црква Св. Кршевана - апсида Тробродна базилика с три богато украшене полукружне апсиде припадала је мушком бенедиктинском самостану. Саграђена је у романичком стилу и посвећена 1175, а име је добила по Св. Кршевану мученику, заштитнику града Задра. Прочеље је једноставно. У доњем делу нема никаквих украса осим главног портала. Унутрашњост цркве красе фреске романичко-бизантинских карактеристика. Звоник се почео градити крајем 15. века, али никада није довршен. Најлепши део фасаде је спољни украс, апсида.

[уреди] Градске зидине (Мурај)

Монументална Копнена врата (Порта тераферма) Микелеа Санмикелија из 1543. године у луци Фоша.Сачувани су остаци из римског доба, из средњег века те највише из 16. века. Уз бедеме се налази средњевековна „Капетанова кула“, а најсликовитији се део налази на јужном делу код лучице „Фоше“, где се налазе и Копнена врата из 1543. Према луци, близу цркве Св. Кршевана налазе се Лучка врата из 1573.

[уреди] Морске оргуље

Значајан архитектонски објекат у облику морских оргуља. Свакако необично име одражава и реализацију несвакидашње и оригиналне идеје. За разлику од обичних оргуља које се погоне меховима или ваздушним пумпама, овима енергију даје море, односно његови таласи. Кад нема енергије односно таласа, нема ни звука или мелодије. Могло би се рећи да сама природа диригује и изводи сопствену музику. То би могао да буде разлог да ово место добије култно обележје.

[уреди] Градови побратими

Ређио Емилија, Италија, од 1972.
Романс, Француска, од 1985.
Фирстенфелдбрук, Немачка, од 1989.
Секешфехервар, Мађарска, од 1997.
Падова, Италија, од 2003.
Икику, Чиле, од 2003.

[уреди] Фотогалерија

Форум	Црква Св. Миховила	Црква Св. Кршевана	Црква Св. Симеуна
Црква Госпе од Здравља	Монументална копнена врата	Задарски Баркаријоли	Задарско свеучилиште