New Immissions/Updates:
boundless - educate - edutalab - empatico - es-ebooks - es16 - fr16 - fsfiles - hesperian - solidaria - wikipediaforschools
- wikipediaforschoolses - wikipediaforschoolsfr - wikipediaforschoolspt - worldmap -

See also: Liber Liber - Libro Parlato - Liber Musica  - Manuzio -  Liber Liber ISO Files - Alphabetical Order - Multivolume ZIP Complete Archive - PDF Files - OGG Music Files -

PROJECT GUTENBERG HTML: Volume I - Volume II - Volume III - Volume IV - Volume V - Volume VI - Volume VII - Volume VIII - Volume IX

Ascolta ""Volevo solo fare un audiolibro"" su Spreaker.
CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Универзитет у Новом Саду - Википедија

Универзитет у Новом Саду

Из пројекта Википедија

Универзитет у Новом Саду је универзитет смештен у Новом Саду, главном граду српске покрајине Војводине и другом по величини граду у Србији. Основан је 28. јуна 1960. Данас се састоји из 13 факултета смештених у четири велика града Аутономне Покрајине Војводине: Новом Саду, Суботица, Зрењанину и Сомбору. Универзитет у Новом саду је други по величини међу шест државних универзитета у Србији.

Садржај

[уреди] Историјат школства

Културно просветна делатност Војводине и Новог Сада има традицију стару више стотина година: у 11. веку основана је Католичка латинска школа у Бачу, у 12. веку помиње се Католичка латинска школа у Тителу. Од средине 16. до краја 17. века (доба турске окупације) оснивају се училишта: 1573. год. Манастирска школа у Хопову, 1607. год. Манастирска школа у Ковиљу, 1621. год. Манастирска школа у Бођанима, 1687. год. Римокатоличка манастирска школа у Суботици и Сомбору, 1606. год. Српска школа у Вршцу, 1618. год. Српска школа у Бечкереку, 1703. год. школе у Петроварадину и Сремској Каменици, 1736. год. Прва румунска школа у Великом Средишту, 1753. год. Прва русинска школа у Руском Крстуру, 1765. год. Русинска школа у Куцури, 1770-1785. год. Словенсколатинска школа у Сремским Карловцима на нивоу ниже средње школе, 1794. год. Богословија у Сремским Карловцма која образује свештенике и учитеље, 1791. год. Прва српска гимназија “Гyмнасиум” у Сремским Карловцима, 1778. год. Учитељска школа у Сомбору, израсла из течајева Аврама Мразовића, 1810. год Гимназија у Новом Саду, 1881. год. Женска учитељска школа у Суботици, 1881. год. Нижа занатлијска и трговачка школа у Новом Саду, 1885. год. Трговачка академија у Сомбору, 1895. год. Трговачка школа у Великом Бечкереку, 1906. год. Трговачка академија у Суботици, 1947. год. Виша педагошка школа у Новом Саду. 1954. год. отварају се први факултети у Новом Саду.

[уреди] Оснивање Универзитета

Универзитет у Новом Саду је основан 28. јуна 1960. године и обухвата факултете који су лоцирани у четири града АП Војводине: Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Сомбор.

Универзитет чине, по редоследу оснивања, следећи факултети:

  • Филозофски факулет (1954. године)
  • Пољоприведни факултет (1954. године)
  • Правни факултете (1959. године)
  • Технолошки факултет (1959. године)
  • Економски факултет (1960. године) - Седиште је у Суботици
  • Факултет техничких наука (1960. године)
  • Медицински факултет (1960. године)
  • Правни факултет (1969. године)
  • Академија уметности (1974. године)
  • Грађевински факултет (1974. године) - Седиште је у Суботици
  • Технички факултет Михајло Пупин (1974. године) - Седиште је у Зрењанину
  • Факултет физичке културе (1974. године)
  • Учитељски факултет у Сомбору (1993. године, а 2006. године мења назив у Педагошки факултет)

[уреди] Седиште Универзитета

За више информација погледајте Универзитетски кампус у Новом Саду.

Универзитет се налази у универзитетском кампусу, површине 259,807 m², на левој обали Дунава, у непосредној близини центра града Новог Сада. Поред административне зграде Универзитета, у универзитетском кампусу налазе се факултети, студенски центар са два студентска дома и централним студенским рестораном, хотел са апартманима за привремени смештај младих наставника и сарадника, Завод за заштиту здравља студената, спортско – рекреативни садржај и многе научне, стручне, културне, инофрмативне, спортске и сличне студенске организације, као и веома леп студентски трг.

Од 13 факултета који чине Универзитет у Новом Саду, 9 факултета има седиште у Новом Саду, од којих је 7 смештено у универзитетском парку: Филозофски, Пољопривредни, Технолошки, Правни, Факултет техничких наука, Природно-математички и Факултет за физичку културу, док се Медицински факултет налази у кругу Клиничког центра, а Академија уметности на Петроварадинској тврђави.

У саставу Универзитета су и 4 факултета који немају седиште у Новом Саду: Економски и Грађевински факултет имају седиште у Суботици, Технички факултет "Михајло Пупин" у Зрењанину, а Педагошки факултет у Сомбору.

[уреди] Организација Универзитета и управљање

Поред факултета који су у саставу Универзитета, структуру унутрашње организације Универзитета чине: 1) Ректорат 2) Секретаријат 3) Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и развојна истраживања за потребе привреде - АЦИМСИ 4) Централна библиотека 5) Академска рачунарска мрежа - АРМУНС.

Органи управљања на Универзитету су ректор и Савет Универзитета. Стручни орган Универзитета је Наставно-научно веће. Помоћни органи Наставно-научног већа су: Савет експерата за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије, стручна већа универзитетских центара, комисије и одбори за поједина питања наставе и научног рада. Ректору у раду помажу проректори и генерални секретар Универзитета. Ради разматрања и заузимања ставова о питањима из свог делокруга, као и ради остваривања међусобне сарадње, координације и усклађивања рада факултета, ректор формира Колегијум Универзитета као саветодавно тело. Колегијум чине ректор, проректори, генерални секретар и декани свих факултета који чине Универзитет. Стручне послове Универзитета и заједничке стручне послове за Универзитет и факултете обављају запослени у Секретаријату Универзитета.

У оквиру Универзитета организовани су: Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања, Универзитетски центри за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања, Централна библиотека и Академска рачунарска мрежа Универзитета.


[уреди] Наставници, сарадници и истраживачи

Наставу на Универзитету и факултетима изводе наставници и сарадници изабрани у звања утврђена законом. Научну и уметничку делатност обављају истраживачи изабрани у истраживачка и научна звања која су утврђена законом и уметнички сарадници. На Универзитету се стиче специјализација, магистратура и докторат наука из интердисциплинарних и мултидисциплинарних научних области и додељује почасни докторат наука. Ректор Универзитета промовише докторе наука који су докторат стекли на Универзитету и факултетима. Посебну пажњу Универзитет посвећује наставном и научном подмладку. Да би створио што боље услове за рад и развој, Универзитет обезбеђује привремени смештај за око 150 младих наставно-научних радника са породицима у два наменски изграђена објекта.

Универзитет у Новом Саду је образовна, научна и уметничка установа. Оснивач Универзитета је Република Србија. Универзитет послује средствима у државној својини. Делатност, организација и управљање, као и начин финансирања Универзитета уређени су Статутом Универзитета у складу са законом. Универзитет и факултети у његовом саставу имају образовну и научну аутономију.

[уреди] Спољашње везе


Застава Србије Списак универзитета у Србији Књига
Државни: БеоградскиКрагујевачки • Нишки • НовосадскиПриштински • Универзитет уметности
Приватни: БК • Европски • МегатрендНови Пазар • Привредна академија • Сингидунум • Унион
Приватни факултети: Европске правно-политичке студије, Нови Сад • Информационе технологије • Менаџмент • Пословне и правне студије • Спорт и туризам
Други језици

Static Wikipedia (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu