Универзитет у Новом Саду
Из пројекта Википедија
Универзитет у Новом Саду је универзитет смештен у Новом Саду, главном граду српске покрајине Војводине и другом по величини граду у Србији. Основан је 28. јуна 1960. Данас се састоји из 13 факултета смештених у четири велика града Аутономне Покрајине Војводине: Новом Саду, Суботица, Зрењанину и Сомбору. Универзитет у Новом саду је други по величини међу шест државних универзитета у Србији.
Садржај |
[уреди] Историјат школства
Културно просветна делатност Војводине и Новог Сада има традицију стару више стотина година: у 11. веку основана је Католичка латинска школа у Бачу, у 12. веку помиње се Католичка латинска школа у Тителу. Од средине 16. до краја 17. века (доба турске окупације) оснивају се училишта: 1573. год. Манастирска школа у Хопову, 1607. год. Манастирска школа у Ковиљу, 1621. год. Манастирска школа у Бођанима, 1687. год. Римокатоличка манастирска школа у Суботици и Сомбору, 1606. год. Српска школа у Вршцу, 1618. год. Српска школа у Бечкереку, 1703. год. школе у Петроварадину и Сремској Каменици, 1736. год. Прва румунска школа у Великом Средишту, 1753. год. Прва русинска школа у Руском Крстуру, 1765. год. Русинска школа у Куцури, 1770-1785. год. Словенсколатинска школа у Сремским Карловцима на нивоу ниже средње школе, 1794. год. Богословија у Сремским Карловцма која образује свештенике и учитеље, 1791. год. Прва српска гимназија “Гyмнасиум” у Сремским Карловцима, 1778. год. Учитељска школа у Сомбору, израсла из течајева Аврама Мразовића, 1810. год Гимназија у Новом Саду, 1881. год. Женска учитељска школа у Суботици, 1881. год. Нижа занатлијска и трговачка школа у Новом Саду, 1885. год. Трговачка академија у Сомбору, 1895. год. Трговачка школа у Великом Бечкереку, 1906. год. Трговачка академија у Суботици, 1947. год. Виша педагошка школа у Новом Саду. 1954. год. отварају се први факултети у Новом Саду.
[уреди] Оснивање Универзитета
Универзитет у Новом Саду је основан 28. јуна 1960. године и обухвата факултете који су лоцирани у четири града АП Војводине: Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Сомбор.
Универзитет чине, по редоследу оснивања, следећи факултети:
- Филозофски факулет (1954. године)
- Пољоприведни факултет (1954. године)
- Правни факултете (1959. године)
- Технолошки факултет (1959. године)
- Економски факултет (1960. године) - Седиште је у Суботици
- Факултет техничких наука (1960. године)
- Медицински факултет (1960. године)
- Правни факултет (1969. године)
- Академија уметности (1974. године)
- Грађевински факултет (1974. године) - Седиште је у Суботици
- Технички факултет Михајло Пупин (1974. године) - Седиште је у Зрењанину
- Факултет физичке културе (1974. године)
- Учитељски факултет у Сомбору (1993. године, а 2006. године мења назив у Педагошки факултет)
[уреди] Седиште Универзитета
![]() |
За више информација погледајте Универзитетски кампус у Новом Саду. |
Универзитет се налази у универзитетском кампусу, површине 259,807 m², на левој обали Дунава, у непосредној близини центра града Новог Сада. Поред административне зграде Универзитета, у универзитетском кампусу налазе се факултети, студенски центар са два студентска дома и централним студенским рестораном, хотел са апартманима за привремени смештај младих наставника и сарадника, Завод за заштиту здравља студената, спортско – рекреативни садржај и многе научне, стручне, културне, инофрмативне, спортске и сличне студенске организације, као и веома леп студентски трг.
Од 13 факултета који чине Универзитет у Новом Саду, 9 факултета има седиште у Новом Саду, од којих је 7 смештено у универзитетском парку: Филозофски, Пољопривредни, Технолошки, Правни, Факултет техничких наука, Природно-математички и Факултет за физичку културу, док се Медицински факултет налази у кругу Клиничког центра, а Академија уметности на Петроварадинској тврђави.
У саставу Универзитета су и 4 факултета који немају седиште у Новом Саду: Економски и Грађевински факултет имају седиште у Суботици, Технички факултет "Михајло Пупин" у Зрењанину, а Педагошки факултет у Сомбору.
[уреди] Организација Универзитета и управљање
Поред факултета који су у саставу Универзитета, структуру унутрашње организације Универзитета чине: 1) Ректорат 2) Секретаријат 3) Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и развојна истраживања за потребе привреде - АЦИМСИ 4) Централна библиотека 5) Академска рачунарска мрежа - АРМУНС.
Органи управљања на Универзитету су ректор и Савет Универзитета. Стручни орган Универзитета је Наставно-научно веће. Помоћни органи Наставно-научног већа су: Савет експерата за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије, стручна већа универзитетских центара, комисије и одбори за поједина питања наставе и научног рада. Ректору у раду помажу проректори и генерални секретар Универзитета. Ради разматрања и заузимања ставова о питањима из свог делокруга, као и ради остваривања међусобне сарадње, координације и усклађивања рада факултета, ректор формира Колегијум Универзитета као саветодавно тело. Колегијум чине ректор, проректори, генерални секретар и декани свих факултета који чине Универзитет. Стручне послове Универзитета и заједничке стручне послове за Универзитет и факултете обављају запослени у Секретаријату Универзитета.
У оквиру Универзитета организовани су: Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања, Универзитетски центри за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања, Централна библиотека и Академска рачунарска мрежа Универзитета.
[уреди] Наставници, сарадници и истраживачи
Наставу на Универзитету и факултетима изводе наставници и сарадници изабрани у звања утврђена законом. Научну и уметничку делатност обављају истраживачи изабрани у истраживачка и научна звања која су утврђена законом и уметнички сарадници. На Универзитету се стиче специјализација, магистратура и докторат наука из интердисциплинарних и мултидисциплинарних научних области и додељује почасни докторат наука. Ректор Универзитета промовише докторе наука који су докторат стекли на Универзитету и факултетима. Посебну пажњу Универзитет посвећује наставном и научном подмладку. Да би створио што боље услове за рад и развој, Универзитет обезбеђује привремени смештај за око 150 младих наставно-научних радника са породицима у два наменски изграђена објекта.
Универзитет у Новом Саду је образовна, научна и уметничка установа. Оснивач Универзитета је Република Србија. Универзитет послује средствима у државној својини. Делатност, организација и управљање, као и начин финансирања Универзитета уређени су Статутом Универзитета у складу са законом. Универзитет и факултети у његовом саставу имају образовну и научну аутономију.
[уреди] Спољашње везе
![]() |
Списак универзитета у Србији | ![]() |
|
---|---|---|---|
Државни: Београдски • Крагујевачки • Нишки • Новосадски • Приштински • Универзитет уметности | |||
Приватни: БК • Европски • Мегатренд • Нови Пазар • Привредна академија • Сингидунум • Унион | |||
Приватни факултети: Европске правно-политичке студије, Нови Сад • Информационе технологије • Менаџмент • Пословне и правне студије • Спорт и туризам |