Портал:Фантастика
Из пројекта Википедија
Фантастика, научна и епска, представља књижевну врсту која се одликује писањем о измишљеним догађајима, личностима и местима, или убацивањем измишљених догађаја, ликова или места на неку подлогу из историје.
Почеци епске фантастике могу се наћи још у најранијим записаним делима, као што је Еп о Гилгамешу из 7. века пре нове ере. У 20. веку, епска фантастика је значајно добила на популарности, прво делима Роберта Е. Хауарда, аутора прича о Конану Варварину, а касније и делима професора Џона Роналда Руела Толкина - трилогијом Господар прстенова, никад довршеним и постхумно издатим Силмарилионом, и Хобитом, који је своје постојање почео као књига за децу. После Толкинових романа, многи писци, мање или више успешно, покушавају да направе свет који ће по ширини и свеобухватности парирати Толкиновим делима. Неки од њих су Тери Брукс, Роџер Зелазни, Дејвид Едингс, Џорџ Р. Р. Мартин, Мерион Цимер Бредли. Епска фантастика се не задржава само на писаним делима - плодно тле је нашла и као тема многих рачунарских игара, од којих су неке од најпознатијих Myst, Baldur's Gate, Heroes of Might and Magic, Warcraft, Oblivion. У филмској индустрији, са папира су на платно у скорије време прешле књиге као што су Господар прстенова и Летописи Нарније.
За зачетника жанра научне фантастике сматра се списатељица Мери Шели, која је прва написала причу чији је наука саставни и неизоставни део, а која је садржај књиге Франкенштајн (или модерни Прометеј), познатије само по имену научника који се усуђује да дирне у саму бит постојања. У деветнаестом веку, оно што пролази под научном фантастиком, долази од два писца која дијаметрално супротно приступају теми научног напретка - Жил Верн својим романима Двадесет хиљада миља под морем и Пут у средиште Земље приказује позитивне, док се Херберт Џорџ Велс у својим књигама Рат светова, Невидљиви човек и Времеплов углавном бави негативним последицама. Почетком двадесетог века, муњевит напредак науке и технолошких остварења је поставио темеље за ширење популарности научне фантастике, прво у петпарачким романима а касније као књижевне врсте која заслужује и критичко признање. Носиоци тог преласка из домена јефтине у уметнички признату литературу су између осталих и Исак Асимов, Артур Ч. Кларк, Харлан Елисон, Реј Бредбери, Филип К. Дик, Курт Вонегат.
Један од најпознатијих циклуса научне фантастике у области филма је хексалогија Ратова звезда, коју у корак прате Матрикс, Осми Путник и Предатор. И научна фантастика окупира радњу многих рачунарских игара. Неке од њих су Star Wars: Knights of the Old Republic, Nexus: The Jupiter Incident, StarCraft.
Крајем 20. века научна фантастика, епска фантастика и хорор литература све више бришу међусобне границе, до те мере да се ствара нови израз спекулативна фикција, и нова генерација писаца који се не ограничавају старим дефиницијама жанра. Представници фантастичне књижевности овог времена су између осталих и Тери Прачет, Нил Гејман, Мајлк Крајтон, Нил Стивенсон, Ден Симонс, Урсула К. Ле Гвин.
|
[[Слика:{{{слика}}}|center]]
Занимљивости
Да ли сте знали да...
[[Слика:{{{слика}}}|center]]
Изабрани чланак
 Дарт Нихилус (Darth Nihilus) је озлоглашени мрачни господар Сита из измишљеног проширеног универзума Одбијајући да умре, Дарт Нихилус је „гутао“ Силу из свега и свакога што она дотиче. Једино што је одржавало његово тело да се не распадне у прах је била Сила. Како је време пролазило, Нихилусу је требало све више и више Силе да би се одржао у животу. Ње је лишио читав један свет, Катар, само да би задовољио своје потребе. Са Катара долази и његова ученица, Визас Мар. Својим командним бродом, „Уништитељем“ (Ravager), Дарт Нихилус је путовао галаксијом у потрази за местима и особама у којима је Сила била снажна, да би је из њих црпео. На том броду ће и умрети од руке Џедаја Изгнаника, уз помоћ његове ученице Визас Мар. Његово беживотно тело се, недуго након што га је сасекао Џедај Изгнаник, расуло у прах и нестало. Дарт Нихилус је био моћан господар Сита. Његово оружје је била црвена светлосна сабља. |
[[Слика:{{{слика}}}|center]]
Побољшајте портал!
[[Слика:{{{слика}}}|center]]
Изабрана слика
 Палпатин проглашава стварање Галактичке Империје |
- Уколико напишете неки кратак чланак (клицу) који се бави Ратовима звезда, поставите на крају чланка шаблон {{Ратови звезда-клица}}.
- Уколико напишете неки кратак чланак (клицу) који се бави Звезданим стазама, поставите на крају чланка шаблон {{Клица-зс}}.
 |
Антарктик | Астрономија | Београд | Биографија | Биологија | Географија | Европа | Европска унија | Египтологија | Златибор | Информатика и рачунарство | Историја | Језера | Књижевност | Козара и Поткозарје | Кошарка | Криптозоологија | Математика | Музика | Пољска | Православље | Русија | Спорт | Србија | Ужице | Уједињене нације | Уједињено Краљевство | Уметност | Фантастика | Физика | Физичка хемија | Француска | Фудбал | Хемија | Хришћанство | Црна Гора | Шпанија
Види још: Минипортали
|
