Филателија
Из пројекта Википедија
Филателија (грч. Philos-пријатељ, Ateleia-франкирање) је појам који означава сакупљање поштанских марака. Због свој љепоте и тематске разноликости који обухватају сва подручја људске дјелатности и стваралаштва, поштанске марке су изузетно тражене и занимљиве широком кругу људи. Данас у свијету постоји милион сакупљача поштанских марака, односно филателиста. Филателија обухвата систематско сакупљање и проучавање марака и других поштанских докумената. Прије изласка прве поштанске марке поштанске пошиљке су жигосане различитим жиговима. Такве жигове обједињујемо под именом "предфилателичко раздобље".
Прва поштанска марка изашла је у Енглеској 6. маја 1840. године. На првој поштанској марки у свијету отиснут је лик енглеске краљице Викторије. Због своје црне боје названа је Black penny или црни пени. С накнадним доштампавањем укупно је издато 63 милиона комада те марке. Прва организована група сакупљача поштанских марака, будућих филателиста, састала се у Лондону 1863. године. До данас је у цијелом свијету изашло око 500.000 различитих марака.
Садржај |
[уреди] Штампање марака
Марке се штампају на више начина а уобичајни су књиготисак,каменотисак,офсет,линијска дубока штампа,растер дубока штампа и хелиогравура.
Књиготисак је како се види из самог наѕива начин иѕраде који се употребљава приликом штампања књига.Клише код ове врсте штампе је избочен (рељефан) и притиском преноси на папир примљену боју.Код ових марака,нарочито нежигосаних марака на полеђини марке се мање или више јасно виде контуре појединих јачих линија слике марке и њeних натписа.
Код каменотиска цртеж се преноси хемијским путем на нарочит камен којим се марке штампају.Код овог штампања марка је глатка са обе стране.
Офсет је индиректни начин штампања.Слика марке преноси се са цинканог на гумени ваљак а са њега на папир.
Код линијске дубоке штампе слика марке је урезана у челику или бакру или нагрижена киселимом (ецовање) тако да боја испуни удубљења цртежа и натписа.Онај део клишеа који нема урезе очисти се од боје а затим се јаким притиском плоче на папир из уреза боја преноси на папир.Услед оштрине урезаних линија боја на марки остаје испупчена тако да се пипањем осети да је цртеж храпав,нераван.
Растер дубока штампа разликује се од линијске дубоке штампе по томе што се у овом случају употребљава растер помоћу кога се поједине линије цртежа разбијају на тачке чиме се постиже могућност веће градације тонова.Растер може бити крупнији и ситнији-финији.У последњем случају реч је о хелиогравури.
Под штампарским табаком подразумевају се све марке пренесене са једне или више штампарских плоча на папир.Број марака у штампарском табаку зависи од величине папира који се користи у машини као и од техничких услова израде.
Шалтерски продајни табак марака је табак који се пушта у продају преко поштанских шалтера а обично садржи 50 или 100 марака.Шалтерски табак код кога број марака не прелази 25 марака а нарочито када је на ивицама табака одштампан пригодан текст или симболи интересантан је за сакупљаче као табачић и може да представља посебну филателистичку вредност.
Марке с привесцима: Неке марке се израђују с посебним додатком папира који је привезан уз марку са било које њене стране.Привезак може бити незупчан или зупчан.Привезак може бити уз сваку марку у табаку,у средини табака или уз поједине марке у табаку.Као привезак ивичне марке у табаку може се сматрати и онај део руба или маргине табака који се може продуженим зупчањем одвојити од осталог дела руба-као саставни део марке.Ивични привесци су посебно занимљиви ако је на њима штампан неки текст или знак који се у целини може одвојити уз једну марку.Стога се марке са привеском у зависности од реткости и значаја процењују најчешће скупље.
[уреди] Грешке у штампи
Грешке у штампи могу настати на више начина.Догађа се да се марке одштампају у боји или папиру неке друге вредности или се код штампања делови слике марке израде обрнуто или у бојама неких других марака.Грешке се догађају и код погрешног слагања штампарског слога.
Макулатура.У промет се пуштају само исправне марке.Мaрке са недостацима у изради одбацују се као макулатура.Марке из макулатуре се уништавају али понекад на недозвољен начин доспеју на филателистичко тржиште.
Тет-беш.Ова се грешка јевља када се у састављању штампарске плоче један или више клишеа уметну неправилно,тако да стоје обрнуто у односу на друга суседна клишеа.Овако одштампане марке могу бити у водоравном или усправном пару.Познат је овако штампан хоризонтални пар новинских марака Србије са ликом кнеза Милана од 1 паре као и порто марка Србије из 1904 од 20 пара.Поједине поштанске управе намерно штампају тет-беш обично у филателистичке сврхе.
[уреди] Врсте марака
Поштанске управе издају више различитих врста поштанских марака које се међусобно разликују по томе да ли се користе за плаћање поштанских услуга приликом слања или пријема пошиљака,као и према врсти и начину отпремања пошиљака.
1.Франко марке које служе за франкирање поштанских пошиљака приликом слања пошиљке.
2.Порто марке које служе за портирање поштанских пошиљака које нису уопште или су недовољно франкиране.Ова се поштарина најчешће наплаћује од примаоца у двоструком износу.
А Редовне марке за општу употребу називају се и франко марке.
Б Редовне марке за ваздушну пошту које служе за франкирање пошиљака за отпрему ваздушним путем.
В Пригодне марке које својом сликом или мотивом обележавају неки значајан догађај или јубилеј из националне или светске историје,значајне спортске или друге манифестације.
Новинске марке употребљаване су самo за пошиљке новина које обично уживају повлашћену тарифу;Службене марке намењене су за франкирање пошиљака државне управе;Доплатне марке обавезно се лепе на пошиљке у одређеном временском периоду поред редовних марака;Експресне марке употребљавају се за хитну доставу поштанских пошиљака;
Новотисак.Понекад се обично у филателистичке сврхе штампа неко издање марака којег већ одавно нема у промету и то од оригиналних клишеа и плоча али се готово увек разликују од оригинала.
Есеји.Есејима се називају одштампани нацрти марака који нису усвојени и одобрени за издавање;
Угледни примерци.На угледне примерке које поштанске управе чувају у репрезентативне сврхе стављају се одговарајући натписи(претисци) који означавају карактер таквих марака (specimen,muser,muestra,saggio,obrazec).Овакве марке немају франкатурну вредност.
[уреди] Врсте папира
За израду марака се употребљава различит папир.Код неких је разлика очигледна а код других тако мала да се једва може препознати.
Обичан папир.Ово је папир за свакодневну употребу (књиге,часописи и др).Овај папир није једнообразан и истог квалитета. Разликујемо:ручни,машински.глатки,сатинирани итд.У ову групу спадају сви они папири који немају карактеристике доленабројаних врста.
Пругасти папир.Ова врста настаје када влажна маса за прављење папира прође испод ваљка који на себи има причвршћене танке жице.Марке са оваквим папиром лако се распознају када марку гледамо према светлости.
Браздасти папир.Овај папир не представља посебну врсту већ је настао случајно код старијих непрецизних начина израде.Наиме на дрвеном ваљку се накупи танки слој житке лепљиве масе која се сасуши.Она се одстрањује стругањем шмиргл-папиром.Ако се ово не обави прецизно а нарочито ако се користи груб шмиргл папир на ваљку остају браздаста удубљења која се утисну у меку масу папира и образују паралелна удубљења.Бразде се најбоље уочавају када марку посматрама на тамној подлози под јаким светлом и то да светлост пада окомито на правац бразди.
Влакнасти папир.Када се у масу за прављење папира помешају танки свилени кончићи настаје влакнаст папир.Влакна се распознају голим оком на полеђини марке или необојеним рубовима марке.
Кредаси папир је превучен танким слојем растопљене кредде и лако се препознаје по сјају предње стране.
Порозан папир.Порозан папир се препознаје када марку посматрамо према јакој светлости па изгледа да је марка избушена врхом игле негде мање негде више.
Цакласти папир је меки папир пуне структуре који гледан према јачој светлости показује светлуцаве тачкице.За разлику од порозног површина овог папира остаје потпуно затворена.
Обојен папир:за штампање марака употребљава се и обоjени папир.Обојеност може бити само с једне или са обе стране.
Дебљина папира:постоји танак,врло танак,пелир,обичан и дебео папир.Дебљина папира на коме се штампају марке врло је различит.Ипак углавном је разлика само мала,често не већа од 0,02 мм.Код таквх марака упоређивање се врши мерењем
Водознак:у циљу спречавања фалсисиковања,марке се штампају и на папиру са водознаком који се састоји из кривих или правих линија,слова,грбова и других разних знакова.Израда овог папира је иста као и код пругастог.Прем томе и пругасти папир је у суштини папир са водознаком.Водознак се често добро примећује када се марка гледа према светлости.Ако се тако не види,марку ставимо лицем на црну подлогу која не упија бензин,па полеђину марке прелијемо са неколико капи чистог бензина.
[уреди] Боја марака
Одређивање и распознавање боје марака једно је од најтжих питања у филателији.Кад се марке више пута штампају (најчешће франко а готово никада пригодне марке) поједине вредности појављују се у више нијанси.То настаје стога што боја употребљена за друго штампање није иста као прва него слична.Ове се разлике јављају скоро увек на маркама са великим тиражом и које се штампају више пута.Одређивање боја у таквим случајевима врши се најлакше упоређивањем. Кад су марке штампане у више издања то је у опису издања наведено у каталогу.
[уреди] Гумирање
Нежигосане марке на полеђини су гумиране мада неке земље издају марке и без гуме из климатских или других разлога (Кина,неке холандске и португалске колоније).У почетку је постојало ручно а сада се све више употребљава машинско гумирање.У последње време употребљава се и претходно гумирани папир.Гума може бити различитог квалитета,изгледа и боје (глатка,браздаста,бела,смеђа).Марке без гуме имају мању а понекад и знатно мању вредност.Ради добијања у вредности појединци прибегавају накнадном,лажном гумирању. Зупчање
Марке се штампају у већим или мањим табацима.Једна од друге деле се :сечењем,прободом и зупчањем.Сечене марке називају се незупчене. Пробод може бити у правим линијама-цртаст или у облику тестере-пиласт.Одвајање марака са прободом веома је тешко. Зупчање се обавља машинама и различитим зумбама при чему према врсти зумбе имамо линијско,чешљасто и оквирно зупчање.Код линијског зупчања зумбе стоје у правој линији у односу на простор између два реда марака.Прво се зупчају марке у једном правцу а затим у другом.Код ове врсте зупчања често се појављују децентриране марке.Овај начин зупчања препознаје се по томе што углови марака нису правилни,ни једнаки,и често изгледа да недостаје неки од углова.Код чешљастог зупчања зумбе су поређане у облику чешља тачно у величини марака које треба да се зупчају и према броју марака у првом реду штампарског табака.Прво се пробуши један ред марака,тако да свака поједина марка буде зупчана са три стране а затим машина помери табак тачно за дужину марака па се зупчањем наредног реда заврши претходни и тако све до краја табака.Код оквирног зупчања зумбе су постављене тако да се све марке зупчају у исти мах са све четири стране.Раздвојене марке зупчане на овај начин исте су као чешљасто зупчане. Зумбе којима се зупчају марке нису све једнаке,једне су гушће а друге ређе.За одређивање величине зупчања усвојена је мера код које се утврђује колико има рупа на 2 цм дужине.Зупчање се мери зубометрима са скалама све до једне четвртина зупца.Код описа марака обично се узима до половине зупца.Величина зупчања наводи се у каталогу код описа издања.Кад је наведена само једна вредност онда то значи а је иста величин зупчања са све четири стране марке.Ако су наведене две ведности значи да је с горње и доње стране једно а са леве и десне друго зупчање.Када је марка само с једне стране различито зупчана то је наведено уз опис издања. Незупчане марке обележавају се знаком
[уреди] Филателистички објекти
Стање марака:марке се сакупљају жигосане и нежигосане.Нежигосане марке треба да су очуване,са свежом и оригиналном бојом и да имају исправну гуму.Уколико је гума потпуно неоштећена и без фалца,марка је вреднија. Неке жигосане марке знатно су ређе од нежигосаних.Због тога треба обратити пажњу на исправност жига тј да ли се ради о оригиналном поштанском жигосању или су марке жигосане услужно (на захтев појединца за време течаја марака) или накнадно (жигосане после њиховог повлачења из употребе. Серије марака:марке се издају појединачно или у низовима од више вредности у тзв серијама.Поједине серије састоје се од два или више примерака марака Комплетна серија садржи све примерке марака једног издања.Појединачне примерке из серије називамо распарима. Фалсификати могу бити на штету сакупљача и поште.У Другом светском рату појавио се посебан вид фалсификата као ратно пропагандно средство.Ради заштите од фалсификата врши се испитивање исправности марака,претисака и жигова.То раде одређени испитивачи-стручњаци,који о томе издају атесте,потврде о њиховој исправности.Када су сви елементи на маркама фалсификовани (папир,боја, претисак,зупчање) ради се о потпуном фалсификату.Уколико је фалсификовани само један елемент онда је реч о непотпуном односно делимичном фалсификату (лажни претисак,жигосање итд). Квалитет марака:у каталозима се обично наводе потпуно исправне марке просечног квалитета.За биране марке првокласног квалитета,тзв луксузне примерке цена је већа.Ово се посебно односи на класичне марке (из 19. века). Исправном марком сматра се она којa није зацепљена,код које ниједан зубац није откинут,нити је папир како са лица тако и са наличја задеран односно загребан.Кад загребану марку погледамо према светлости танка места су провидна и за њу се обично каже да има прозор.Ако је зупчање или сечење марака лоше изведено поготово када недостаје део слике марке таква се марка не сматра потпуно исправном и за њу се каже да је децентрирана.Жигосана марка сматра се неисправном ако је жиг сувише замрљан,или је марка упрљана мастилом или каквом другом бојом.Под марком првокласног квалитета сматра се она исправна марка која је добро центрирана тј код које је бела ивица око слике марке са све четири стране подједнако широка.Код незупчаних марака што је ивица шира сматра се марка лепшом. Појединци,нарочито млади филателисти често у своје збирке стављају само марке са нетакнутом гумом.Против овог начина сакупљања марака негодују озбиљнији филателисти.Марка са малим остатком лепка (фалца) или лепком који покрива мањи део гумиране површине потпуно је исправна марка.Неоправдано је тражити класичне марке са неоштећеном гумом.Уосталом на свим великим филателистичким изложбама које су одржаване у прошлости марке су лепљене на албумске листове иако се радило о највећим раритетима. Лепљење марака врши се посебним лепком за марке такозваним фалцом.При томе треба водити рачуна да фалц не оштети марку и а не покрива целу њену гумирану површину и да се не ставља преко зубаца. Одлепљивање марака набоље се врши на тај начин што се марке са деловима папира на које су залепљене потопе у млаку воду.Када се марке одвоје од папира треба их испрати у чистој води и ставити на папир за сушење.марке не треба дуго држати у води нарочито оне које су штампане у осетљивим бојама (љубичаста,јоргованаста,оранж и др).Такође марке израђене на кредастом папиру не треба потпуно потапати већ их оставити на површину са лицем окренутим нагоре док се папир добро не накваси и лако се одвоји од марке.Ово се ради да се не би испрао слој креде са површине марке.Марка је добро испрана ако на њој нема остатака гуме и папира на коме је залепљена. Целине су поштанске вредноснице (коверти,дописне карте,упутнице и др.) на којима је одштампана и одговарајућа поштанска марка или ознака вредности. Цела писма:коверти или дописнице на којима су залепљене и поништене поштанске марке називају се и цела писма.Марке на писмима,дописицама или новинама цене се много више од одлепљених марака нарочито ако су у питању старија издање. Коверат првог дана:писмо са налепљеним маркама које су жигосане жигом датума издања,односно првим даном франкатурне важности тих марака назива се коверат првог дана (First day covert-FDC).Ови коверти често се жигошу и жигом који носи ознаку први дан чиме се истиче карактер оваквих коверата. Максимум карта (Carte maximum) је идеална филателистичка целина у виду поштанске карте на којој је репродукован мотив који тематски одговара пригодном издању марке налепљене на карти на страни слике и жигосане жигом првог дана или одговарајућим пригодним поштанским жигом. Пригодан поштански жиг је поштански жиг места и датума са цртежом,симболом или пригодним текстом којим се и на овај начин обележава известан догађај,јубилеј или прослава а употребљава се само у одређеној пошти за одређено време.Овај жиг може имати различите облике и може бити у употреби са непокретним датумом једног дана или са покретним датумом више дана.Отисак овог жига има званично обележје као и сваки редован поштански жиг.
[уреди] Види још
- Списак филателистичких чланака
- Сакупљање поштанских марака
