Филип II Македонски
Из пројекта Википедија
Филип II Македонски (382.-336. пне.) је био краљ Македоније од 360. до 336. године пре нове ере. По доласку на власт реформисао је војску и тако створио македонску фалангу. Наследио га је син Александар Велики.
Успон Македоније под Филипом, текао је муњевитом брзином. Већ 357. пне., заузима Амфипољ, атинску колинију на ушћу Стримона, што је значило отворен пут за Пангајску гору чувену по рудницима сребра, као и осталих руда. Године 356. пне., Филип осваја Потидеју и расељава тамошње атинске клерухе. Град уступа Халкиђанима са којима склапа савез. У подножју Пангајске горе осниваград коме даје име Филипи, населивши га Македонцима. Почиње да експлоатише Пангајске руднике и да кује златан новац по узору на персијски дарик.
Године 352. пне., Филип се умешао у свети рат, пошто су Фокиђани опљачкали чувено пророчиште у Делфима, те почели да тероришу целу Хеладу. Тесалци се обраћају Филипу за помоћ, а он код Крокос поља односи победу. Филип стаје на чело тесалске војске, што је значило да му се власт сада простире до Термопила.
Напредовања Филипове војске дешавају се на свим правцима; у Тракији, на Халкидикију, Хелеспонту... На крају, Трачани склапају са њим савез...
- Године 349. пне., Демостен држи Прву Филипику, где први пут отворено наступа против Филипа.
- Године 348. пне., Филип осваја Олинт, а остали градови на Халкидику, бивају присаједињени Македонији.
- Године 346. пне., Филип на своме двору води преговоре са Атињанима на којима учествују и Демостен и Есхин. Закључује се мир.
У међувремену, Филип коначно осваја Тракију, упада у Средњу Грчку, присиљава Фокиђане да напусте Делфе. Македонија бива примљена у делфијску Амфиктионију, што је у ставри значило примање у заједницу полиса.
Тако-званим Филократовим миром, склопљеним између Филипа и Атине, призната су му сва дотадашња освајања, што је у суштини значило потпуну немоћ атине, чије је грађанство подељено за и против Филипа. Док му је Демостен огорчени противник, Есхин и Исократ су његови ватрени заговорници. Филип се сада све више показује као личност која је предодређене да поведе коначну борбу против Персије, као и ујединитељ свих Грка.
- После низа похода против разних градова, Филип осваја Бизант, што је Атињане довело до беса, те му 340. пне., објављују рат.
- Године 338. пне., дошло је до коначне битке код Херонеје, где Македонци односе победу над Атином и њеним савезницима.
Будући сада господар целе Грчке, Филип почиње да се припрема за рат са Персијом. У ту сврху, Македонци 336. пне. заузимају Троаду у Малој Азији, која им не пружа отпор. Стигли су до Магнезије на Менандру, када су добили вести да је Филип убијен.
Филип је убијен на свадби своје кћерке Клеопатре у Егама, уз присуство многих званичника из Грчке. Како и зашто је дошло до атентата на Филипа до данас није поуздано разјашњено.
Владавина Филипа II Македонског, представљала је најкрупнији преокрет у развоју хеленског света у познатој нам историји. Био је први који је ујединио грчке полисе-државице. Он је био тај који је учврстио темеље за будуће светско царство које ће остварити његов син Александар Македонски.
