Халштат
Из пројекта Википедија
Координате: 47° 33′ СГ Ш, 13° 39′ ИГД
Халштат (нем. Hallstatt) (), Горња Аустрија, је село у Салцкамергуту (Salzkammergut), области у Аустрији. Налази се близу Халштатског језера (Hallstättersee). По попису из 2001. има 946 становника.
Хал је стари келтски назив за „со“ а село је добило име по оближњим рудницима соли. Со је била драгоцена роба па је ова област у прошлости била врло богата.
По селу се назива и „Халштатска култура“ из раног гвозденог доба и део је Светске баштине.
[уреди] Историја
До касног 19. века, Халшату се могло прићи једино чамцем или узаном стазом. Плодна земља између језера и планина била је ретка, а само село је искористило и најмање делове. Приступ кућама на речној обали био је могућ само чамцима или преко „горње стазе“, малог коридора који је пролазио преко тавана кућа. Први пут за Халштат је изграђен 1890. дуж западне обале, делом кроз динамитом разбијене стене.
Иако усамљено и негостољубиво ово подручје се сматра за једно од првих које су људи населили. Разлог су били богата налазишта природне соли, која се ископавала хиљадама година. Неки од најстаријих налаза, као што је камена секира, датирају још око 5.000 година пре Христа. Године 1846. Јохан Георг Рамзауер открио је велико преисторијско гробље близу садашње локације Халштата. И једно од првих ковачких налазишта је овде откривено. Развијена трговина и богатство које је она доносила омогућили су развој високе културе, која је после налаза у Салцбергхохталу, названа „Халштатска култура“. Она је трајала од око 800. до 400. пне., и по њој је место чувено у читавом свету.
Није било значајних догађаја за време римске владавине нити у раном средњем веку. Године 1311. Халштат је постао трговачко средиште, знак да још није изгубио свој привредни значај. Данас, поред индустије соли, која се од 20. века транспортује из Халштата до Ебензеа цевоводом, туризам је главни чинилац халштатске привреде.
