Хистони

Из пројекта Википедија

Хистони су базни протеини хроматина због присуства веће количине базних аминокиселина (највише лизина и аргинина). Разликују се пет класа (фракција) хистона који се обележавају као Н1, Н2А, Н2В, Н3 и Н4. Ови протеини су веома слични код различитих еукариотских организама, што значи да се током еволуције живог света нису много мењали па се за такве протеине каже да су конзервативни (очувани).

Хистони су градивни протеини хроматина јер учествују у паковању ДНК, која се око њих намотава (као конац око калема) да би се огромна дужина ДНК могла сместити у сићушно једро. Зато се хроматин види као перласта структура, где су перле, уствари, ДНК намотана око хистона.

Телесна људска ћелија има 46 хромозома. Ако се измери укупна дужина ДНК у свим хромозома , добија се вредност од око 2 м. Треба имати у виду да је пречник једра 5-10 микрометара. Можда ће још један пример то боље да илуструје: укупна дужина ДНК у свим ћелијама људског тела износи 2*10¹¹ км, што је много пута веће од обима Земље или растојања између Земље и Сунца. Због тога ДНК мора да се намотава, а поред тога још и додатно на различите начине пакује.

[уреди] Види још

• ДНК
• Паковање ДНК молекула у ћелији