Хроматин
Из пројекта Википедија
Хроматин се уочава у интерфазном једру (то је једро ћелије која није у деоби, већ се налази у интерфази ). Он је у облику хроматинских влакана која се, када се обраде одређеним ензимима, виде као ниска перли. Током ћелијске деобе долази до кондезовања хроматинских влакана тако да она постају самостална телашца – хромозоми. Назив хроматина (хромозома) потиче од грчке речи chromos што значи боја, односно, лепо се боји одређеним базним бојама.
Према јачини бојења разликују се две врсте хроматина:
- хетерохроматин и
- еухроматин.
Хетерохроматин је кондензован (спирални навоји ДНК су збијени) па је због тога тамније обојен, лако се уочава у једру и неактиван је у транскрипцији.
Еухроматин је дифузан (расплинут – мање су збијени навоји ДНК) па је услед тога светлије обојен и активан у транскрипцији. Ћелије које интензивно синтетишу неки протеин имају мало хетерохроматина, а доста еухроматина – њихова једра су светлија.
Хроматин се састоји од ДНК, мале количине РНК и две врсте протеина: хистона и нехистонских протеина.
