Ђото ди Бондоне

Из пројекта Википедија

Ђото ди Бондоне (рођен око 1266. Фиренца - 1337. Фиренца), Giotto di Bondone познатији као Ђото је италијански сликар, архитекта и скулптор. Припадао је правцу ренесансе. Сликарско образовање је стекао у атељеу сликара Чамабуе који је од 1288. - 1292. сликао фреске у цркви Светог Фрање у Асизи.

Споменик Ђоту

На фрескама су радили и многи уметници из Рима и осталих градова услед чега се Ђото упознао са сликарством тога доба. Од 1298. Ђото је радио у Риму али његов мозаик у Базилици Светог Петра није сачуван.

По повратку у Фиренцу жени се са Ћутом ди Лапо дел Пела са којом је имао осморо деце; четри сина и четри ћерке.

Сахрана Христа из 1305. године

Од 1303. до 1305. године Ђото је радио у Падови сликајући фреске у капели Скровењи. То је најбоље документовано дело Ђота. Од 1310. до 1320. радио је у Фирентинској Базилици Санта Кроче. Од 1328. радио је у Напуљу на позив тадашњег краља Напуља. По поновном повратку у Фиренцу 1334. године добио је место надзорника изградње града и катедре. Пројектовао је звоник, мост Ponte Carraia и модернизовао је градске бедеме.

За Ђотово име везују се револуционарне промене у европском сликарству на пралазу из 13 у 14. век. Његов стил сликања прихватили су многи славни уметници у каснијем периоду.