Јединица атомске масе

Из пројекта Википедија

Унифицирана јединица атомске масе (u), или далтон (Da), је јединица за масу која се користи да изрази атомске и молекулске масе. Дефинише се као 1/12 масе атома угљеника-12. Сходно томе,

1 u = 1/N_A грама = 1/(1000 N_A) kg (где је N_A Авогадров број)

1 u ≈ 1.66053886 x 10^-27 kg

Симбол amu за јединицу атомске масе (atomic mass unit) може још увек негде да се пронађе, нарочито у старим делима. Атомске масе се често пишу без икакве јединице, па се тада јединица атомске масе подразумева. У литератури из биохемије и молекулске биологије (нарочито у вези са протеинима), користи се термин далтон, са симболом „Da“. С обзиром да су протеини велики молекули, о њима се обично говори у килодалтонима, или „kDa“, где је један килодалтон једнак 1000 далтона.

Унифицирана јединица атомске масе није СИ јединица за масу, иако је (само под тим називом и симболом u) прихваћена за коришћење у оквиру СИ. Погледајте повезницу за СИ сајт доле.

Јединица је згодна јер један атом водоника има масу од отприлике 1 u, и генералније, атом или молекул који садржи n протона и неутрона има масу отприлике једнаку n u. Маса је 'отприлике' јер је због дефекта масе маса сложених честица различита од збира маса њихових састојака.

Други разлог зашто се ова јединица користи је тај да је експериментално много лакше и прецизније упоређивати масе атома и молекула (утврдити релативне масе) него мерити њихове апсолутне масе. Масе се пореде уз помоћ масеног спектрометра (видите испод).

Авогадров број (N_A) и мол се дефинишу тако да један мол супстанце са атомском или молекулском масом од 1 u има масу од тачно 1 грама. На пример, молекулска маса воде је 18,01508 u и ово значи да један мол воде има масу од 18,01508 грама и да 1 грам воде садржи N_A/18.01508 ≈ 3.3428 × 10²² молекула.

[уреди] Мерење релативних атомских маса

Релативна атомска маса се мери масеним спектрометром. У масеном спектрометру узорак се јонизује (бомбардовањем електронима, јонима или озрачивањем ласером) и пропушта кроз комбинацију елетричног и магнетног поља где јони попримају различите путање зависно од специфичног наелектрисања. Тако се добија масени спектар који представља јонску струју у функцији специфичне масе.

Овај спектар пружа:

Релативне масе изотопа
Заступљеност изотопа

[уреди] Историја

Хемичар Џон Далтон је први предложио да маса једног атома водоника буде јединица атомске масе. Франсис Астон, проналазач масеног спектрометра је касније користио 1/16 масе атома кисеоника-16 као своју јединицу.

Пре 1961, физичка јединица атомске масе је дефинисана као 1/16 масе једног атома кисеоника-16, док је хемијска јединица атомске масе дефинисана као 1/16 просечне масе кисеониковог атома (рачунајући природно изобиље различитих кисеоникових изотопа). Обе јединице су незнатно мање од унифициране јединице, која је усвојена од стране Међународне уније за чисту и примењену физику (IUPAP) 1960. године и од стране Међународне уније за чисту и примењену хемију (IUPAC) 1961. године.