Јерес
Из пројекта Википедија
Јерес (гр. Αιρεσις, лат. hearesis, издвојена идеја, мишљење, секта, јерес): Лична мишљења о Светој Тројици, о божанству Исуса Христа, о Његовој човечанској природи и о односу двеју природа у Његовој божанској ипостаси, или уопштено, било какво догматско мишљење или пракса која одступа од канона једне, свете, саборне и апостолске Цркве.
Јеретичка учења у односу на Свету Тројицу, сврставају се у „христолошке јереси“ и „пневматолошке јереси“, које се у теологији још сусрећу и под називима „пневматолошки субординационизам“ или „духоборство“ (πνευματομαχοι - који не признају једносуштност и једноравност Светога Духа са друга два Лица Свете Тројице).
[уреди] Тренутно стање у инославним учењима
У данашњим хришћанским западним доктринама, могу се идентификовати многе старе јереси. На пример, у Римокатличкој доктрини Filioque успоставља се равнотежа у теолошком квалификовању Три божанска Лица, а та равнотежа оставља утисак умањивања важности освећујућег Лица по превасходству, односно Духа Утешитеља. Историја догмата познаје мноштво христолошких јереси. Најчешће су оне које су умањивале човештво Христово или су порицале једну истиниту природу у Његовој ипостаси. Овде ћемо поменути само христолошке јереси које су биле предмет осуде првих Васељенских Сабора. Формулисано начело Светог Григорија Богослова, на коме се утемељила критика и одбацивање оваквих схватања, било је сотириолошке природе: оно што није било примљено у ипостас Сина Божијег, не може се поправити. Оно што се сјединило са Богом у Христу, то је било спашено. Одатле догматска строгост сабора према јересима.
