Јохан Волфганг Гете

Из пројекта Википедија

Јохан Волфганг фон Гете

Јохан Волфганг Гете (28. август 1749. - 22. март 1832.) био је немачки писац, политичар, песник, научник и филозоф, а током 10 година и председник области Вајмар. Гете је био једна од најзначајнијих личности немачке књижевности и европског неокласицизма и романтизма крајем 18. века и почетком 19. века Аутор "Фауста" и "Теорије боја" ширио је свој утицај диљем Европе, а током наредног века његова дела била су инспирација за многе музичке и драмске комаде.

[уреди] Живот

Гете је рођен у Франкфурту на Мајни у Немачкој. Његов отац био је важна и поштована личност, и лично је надгледао образовање свог сина у почетку. Гете је студирао на универзитетима у Лајпцигу и Стразбургу. На позив Карла Августа, војводе од Сакс-Вајмара, отишао је 1775. у Вајмар, где је обављао низ политичких послова а на послетку је постао војводин главни саветник. Од 1786. до 1788. путовао је Италијом и управљао војводским позориштем Вајмара. Учествовао је у рату против Француске, и у наредном периоду склопио пријатељство са Фридрихом Шилером, које је потрајало до 1805. Оженио је Кристијану Вулпиус 1806. Од 1794. посветио се искључиво писању, и након низа непревазиђених дела, преминуо је у Вајмару 1832.

[уреди] Рад

Његово најзначајније дело, написано пре одласка у Вајмар, била је трагедија Götz von Berlichingen (1773.), које је уједно било и прво дело које му је донело славу. Затим је уследило дело "Јади младог Вертера" које му је донело енормно велику популарност.

У периоду док се дружио са Фридрихом Шилером довршио је "Године учења Вилхема Мајстера" и прелепу песму "Херман и Доротеа", као и "Римске елегије". У периоду Од Шилерове до своје смрти, написао је "Фауста" ,"Избор по сродности", његову псеудо-аутобиографију "Из мог живота:чињенице и фикција, описао је његово путовање по Италији, објавио је доста научних радова, и серију расправа о немачкој уметности.Његова дела имала су огроман утицај на књижевност и уметност уопште чим су се појавила.

Као допуна раду у књижевности Гете је дао значајан допринос и научном раду. У биологији, његова теорија услова за метаморфозу биљака, по којој све биљке настају од листова. Такође је познат по свом открићу средишње виличне кости код људи.

Гете је сматрао своју теорију боја, својим најзначајнијим доприносом науци и уопште својим најзначајнијим делом. Он је тврдио да боје нису само феномен на физичком нивоу већ да боје зависе од светла и начина на које оно пада на предмете, односно да су оне ствар индивидуалне перцепције. Био је изузетно поносан на свој рад и једном приликом је рекао: "То што сам ја једина особа у овом веку која има прави увид у науку боја, је зато што сам ја поносан на то и то је оно што ми даје осећај да сам многе надмашио".