Ју ту

Из пројекта Википедија

U2
С лијева на десно: Адам, Еџ (доле), Боно и Лари

Држава порекла	Ирска
Музички жанр	рок, пост панк, алтернативни рок, поп
Период каријере	1976 до данас
Чланови	Пол Хјусон, Дејвид Еванс, Адам Клејтон, Лари Мален
Издавачка кућа	Interscope Records (раније Island Records)

Ово је чланак о рок групи U2 за друга значења погледати U2 (вишезначна одредница)

Ју ту (U2) је ирска рок група. Бенд чине: Боно (Пол Хјусон), као вокал, усна хармоника и повремено гитара, Еџ (Дејвид Еванс) гитара и клавијатуре, повремено вокал и бас, Адам Клејтон (Adam Clayton) као басиста и Лари Мален бубњар.

Група Ју ту је до данас продала више од 120 милиона студијских албума и више од 50 милиона компилација и снимака живих наступа, шест пута је имала неки од албума на првом месту америчких топ-листа а девет пута у Британији. Освојили су 22 Греми награде, највише након Стивија Вондера.

Ју ту је једна од најпопуларнијих рок група свијета још од 1980-тих. Група је политички активна, посебно у сфери људских права. Активисти су пројекта Make Poverty History, а Боно је активиста и организације "DATA" (Debt, AIDS, Trade in Africa - Државни дуг, сида и трговина Африке)

[уреди] Биографија

[уреди] Формирање и пробој групе

Група је формирана у Даблину у суботу 25. септембра 1976. Четрнаестогодишњи Лари Мален Јуниор објавио је на средњошколској огласној табли да тражи музичаре за свој бенд. Убрзо су имали прву пробу у Ларијевој кухињи.

Групу, тада познату као „Бенд Ларија Малена“, чинили су Мален на бубњевима, Адам Клејтон на бас гитари, Пол Хјусон (Боно) као вокал, Дејв Еванс (Ди Еџ) на гитари, његов брат Дик Еванс и Маленови другови Ајван Макормик и Питер Мартин на гитарама. Након неколико седмица су и Мартин и Макормик избачени из групе јер су били сувише млади да би свирали на уговореним наступима по баровима. Касније су име промјенили у Feedback. Иако су познати као ирски бенд, два члана, Еџ и Адам Клејтон су, по рођењу, Британци.

Хјусон је добио надимак „Боно Вокс“ по називу рекламне кампање компаније која је продавала слушне апарате (vox bona на латинском значи „добар глас“). Наиме један његов друг је рекао да он пјева толико гласно да наглувим неће требати слушни апарати. The Edge (en:- ивица или оштрица) је добио надимак од Боноа који је сматрао да је овај увијек „на ивици“ због ситуације у свијету. Боно је такође мислио да је „оштрица“ најбољи опис Еџовог облика главе.

Након 18 мјесеци проба промијенили су име бенда из Feedback у The Hype. Када су 1978. наступали на једном фестивалу примјетио их је један од судија – Џеки Хајден (Jackie Hayden) који је био продуцент „CBS Records“-а. Освојили су прву награду и 500 фунти, а Хајден им је дао на располагање студио како би снимили свој први демо.

Дик Еванс (Еџов брат) је најавио свој одлазак из групе марта 1978. након чега су одржали опроштајну свирку. У мају је Пол Макгинис постао њихов менаџер.

Нису били задовољни именом "The Hype". Неко је рекао: "Како вам звучи У2? То је име подморнице и шпијунског авиона а и двозначно је (U2 – you too – и ти; и ја тебе)". То се поклапа и са њиховом филозофијом да и публика учествује у стварању музике и да сте „и ви“ (U2) дио музике.

Четворочлана група, која је већ имала локалну базу обожаваоца, објавила је свој први сингл „U2-3“ у септембру 1979. Пјесма је стигла на врх ирских топ-листа. У децембру те године Ју ту је отпутовао у Лондон на свој први наступ ван Ирске, али није успио да привуче пажњу стране публике и критике.

[уреди] „Boy“ и „October“ (1980 – 1981)

У марту 1980. су потписали уговор за Island Records (Ајленд Рекордс). У октобру су објавили први албум Boy који је одушевио критичаре и сматра се једним од најбољих дебија у рок историји. Ју ту је по први пут свирали ван простора Ирске и Велике Британије током турнеје која је услиједила по објављивању албума Boy. Већ тада је било јасно да ће њихови концерти прерасти у најбоље живе наступе на планети.

Њихов други албум October објављен је 1981. године. За овај албум су карактеристични духовни текстови. Боно, Еџ и Лари су предани хришћани и то се види кроз њихове текстове. Њих тројица су приступили религијској групи из Даблина званој Шалом (Shalom - на хебрејском "мир"). Ово их је навело да преиспитају однос између хришћанске вјере и рокенрол живота. Размишљали су и да напусте музику. Међутим, убрзо су почели рад на другом албуму. Иако је Библија Боноу увјек била извор инспирације, Октобер је једини U2-ов прохрићшански албум. Ово је и њихов највећи неуспјех – албум са најнижом продајом и најслабијим критикама. Њихов други албум је уједно и једини албум који нема ни једну пјесму на њиховим The Best Of компилацијама.

[уреди] „War“ (1983)

Године 1983. издају свој трећи албум „War“. Овај албум представља прекретницу у стилу и почетак грађења јединственог „Ју ту“ стила који ће ову групу сврстати међу најутицајније рок групе свих времена.

Послушајте пјесму:

"Sunday Bloody Sunday" (1983) (информације о фајлу) — пусти у браузеру (beta)
- Са албума War

Пјесма Sunday Bloody Sunday говори о проблемима у Сјеверној Ирској. Пјесма почиње изражањем бијеса због „Крваве недеље“ - Bloody Sunday. Овај инцидент се догодио током демонстрација 1972. када су специјалне јединице британске полиције отвориле ватру на демонстранте и убиле 14, а раниле 13 особа. Присутни демонстранти и новинари тврде да су жртве биле ненаоружане.

Када су неки текст ове пјесме протумачили као позив Ирској републиканској армији (IRA) на борбу против британске власти Боно је одговорио ријечима које се сврставају у најчувеније икад изговорене на концерту и које су забиљежене на концертном албуму Under a Blood Red Sky This song is not a rebel song. This song is Sunday Bloody Sunday (Ово није побуњеничка пјесма. Ово је "проклета (крвава) недеља").

Извођење ове исте пјесме 9. новембра 1987. забиљежено је на „Ју ту - Rattle and Hum“ полуконцертном-полустудијском албуму десило се један дан након бомбашког напада ИРА-е у „County Fermanagh“ (Сјеверна Ирска) када је погинуло 11 особа. Током извођења ове пјесме Боно је викнуо: Fuck the 'revolution (Јебала вас револуција). Боно је овим јасно показао да се чврсто супротставља ирским екстремистима и уопште насиљу и онима који га подржавају.

Њихова пјесма „New Year's Day“, која свакако спада у њихове најбоље, била је њихов први међународни хит и прославила је групу и ван простора Ирске и Британије. Овоме је доста допринело што је „MTV“ често пуштао спот са овом пјесмом и тиме је представио широј публици. Током „War Tour“ турнеје Ју ту је по први пут имао распродате концерте по Европи и САД-у.

Током ове турнеје су снимили диск са уживо наступима Under a Blood Red Sky

[уреди] The Unforgettable Fire и Live Aid (1984 – 1986)

Још 1983. су почели су да раде на свом четвртом албуму који су продуцирали (аранжирали) Брајан Ино и Данијел Леноис. The Unforgettable Fire је име серијала умјетничких слика које су сликали они који су преживљели нуклеарне експлозије у Хирошими и Нагасакију. Албум је објављен 1984. године.

Бонови текстови су постали њежнији и поетичнији, Еџова гитара је постала више вођена ефектима, а ритам секција је лаганија и више звучи као фанк него раније. Текстови су ипак, иако мање контроверзни, остали политички.

Најпопуларнија пјесма са овог албума, "Pride (In the Name of Love)", је пјесма о борцу за људска права Мартину Лутеру Кингу. Једна од најпопуларнијих Ју ту-ових пјесама, као и највеће изненађење овог албума, је шестоминутна пјесма Bad. Пјесма говори о зависности од хероина. Овај проблем је био посебно велики у Даблину средином 80-их.

Током турнеја за промоцију новог албума Ју ту је по први пут учестало свирао велики концерте у затвореном простору. Група је наступила и на Live Aid концерту за помоћ Етиопији након велики епидемије куге у јулу 1985. Овај наступ је гледало више од милијарду људи широм планете. Није се очекивало да ће наступ Ју ту привући највише пажње, а главни догађај цијелог концерта је био 13-то минутно извођење пјесме Bad током којег је Боно сишао са бине и плесао са публиком. Међутим оволико дуго извођење ове пјесме није било предвиђено, већ је група планирала да наступ заврши пјесмом Pride. Овај испад је разљутило остале чланове групе који су затражили од Боноа да напусти групу. Лари Мален је касније рекао да су њих тројица чак размишљали да напусте бину док је Боно био у публици. Боно је одлучио да узме одмор од неколико седмица током којег ће размислити о томе. Медији и критичари су овај наступ прогласили најбољим на Live Aid-у, Боно је остао у групи, а данас се овај концерт сврстава у легенде рок концерата и примјер Боновог необичног и блиског односа са публиком.

Музички часопис „Rolling Stone“ је 1985. рекао да је „за нову генерацију љубитеља рок музике Ју ту најважнија група, а можда и једина која је важна“.

[уреди] „The Joshua Tree“ (1987)

Деветог марта 1997. године излази њихов пети албум. Већина обожавалаца овај албум сматра њиховим најбољим. „The Joshua Tree“ ће остварити продају од око 15 милиона примјерака широм свијета. На овом албуму се налази и пјесма „With Or Without You“ која је један од њиховим највећих успјеха и многи је сматрају најљепшом пјесмом свих времена. На албуму су и „Bullet The Blue Sky“, „Where The Streets Have No Name“ и „I Still Haven't Found What I'm Looking For“.

Исте године почиње и једна од њихових најславнијих турнеја у којој ће одржати чак 110 концерата широм свијета.

[уреди] Дискографија

[уреди] Студијски албуми

Boy (1980)
October (1981)
War (1983)
The Unforgettable Fire (1984)
The Joshua Tree (1987)
Rattle and Hum (1988)
Achtung Baby (1991)
Zooropa (1993)
Pop (1997)
All That You Can't Leave Behind (2000)
How to Dismantle an Atomic Bomb (2004)

[уреди] Уживо

1983 - Under a Blood Red Sky
1988 - Rattle and Hum (полустудијски/полуживи албум)
2000 - Hasta La Vista Baby! (снимљено на наступу у Мексико Ситију током „Попмарт“ турнеје. Доступно једино члановима клуба обожавалаца „Пропаганда“ )
2005 - U2.Communication (снимљено на наступима у Чикагу и Милану током „Вертиго“ турнеје. Доступно једино члановима U2.com интернет клуба)

[уреди] Компилације

1998 - The Best of 1980-1990
2002 - The Best of 1990-2000

[уреди] Остали пројекти

1979 - Three (EP)
1985 - Wide Awake in America (EP)
1993 - Melon (специјално издање само за клуб обожавалаца "Пропаганда". Садржи обраде пјесама са албума "Achtung Baby" и "Zooropa".)
1995 - Original Soundtracks No. 1 (са Брајаном Ином, под називом групе The Passengers).
2000 - Million Dollar Hotel Soundtrack
2002 - 7 (EP) - објављено једино у САД-у
2004 - The Complete U2 (доступно за преузимање са iTunes Music Store. Садржи све студијске и концертне албуме, синглове као и раније необјављен материјал).

[уреди] Кампање

Група Ју ту је позната по својим хуманитарним акцијама скоро колико и по својој музици. Боно је посебно активан у кампањама које апелују за помоћ неразвијеним земљама Африке. Неке кампање за поштовање људских права у којима су учествовали:

Amnesty International
Гринпис (Greenpeace)
African Well Fund
Support for Burma's Aung San Suu Kyi
DATA (Debt, AIDS, Trade in Africa)
Chernobyl Children's Project
Jubilee Debt Campaign
The ONE Campaign

[уреди] Сајтови

Добављено из "http://sr.wikipedia.org../../../%D1%98/%D1%83/_/%D0%88%D1%83_%D1%82%D1%83.html"

Категорије страница: Музичке групе · Република Ирска · Алтернативни рок · Рок групе · Музичке групе из Ирске · Изабрани чланци на he.вики