Џон Форд
Из пројекта Википедија
| Џон Форд | |
|---|---|
| рођен: | 1. фебруар, 1894. Кејп Елизабет, Мејн, САД |
| преминуо: | 31. август, 1973. |
Џон Форд (енг. John Ford) (1894 - 1973) један је од најуспешнијих америчких филмских режисера у периоду од тридесетих до шездесетих година 20. века. Познат је по режирању вестерна, али и његовој филмској посвети ветеранима Другог светског рата те „америчком начину живота“ такође изузетно цењене. У последње време неки критичари му замерају да у својим вестернима, поготово уТрагачима, у прилично лошем светлу приказује Индијанце.
[уреди] Биографија
Рођен је као Шон Алоишус О'Ферна (енг. Sean Aloysius O'Fearna) (по неким изворима и као Џон Мартин Фини) у Кејп Елизабету у држави Мејн од родитеља Ираца из Голвеја тако да у многим његовим филмовима можемо наћи директне или индиректне референце на његово порекло.
Филмску каријеру започиње 1914. године када долази у Холивуд на позив брата, Френсиса Форда Кополе, мења презима по узору на њега те у почетку ради као глумац и реквизитер, да би се 1917. посветио режирању. У почетку режира неме вестерне са глумцем Харијем Каријем у главној улози, а највећи успех постиже спектаклом Гвоздени коњ (The Iron Horse) 1924. Од 1927. окреће се другим жанровима (нпр. лирским комедијама) те се с лакоћом прилагођава звучном филму. У двадесетим годинама обављао је и дужност председника Савеза филмских редитеља из којег је настало данашње Америчко удружење редитеља.
Освојио је четири Оскара за режију филмова Потказивач (The Informer), Плодови гнева (The Grapes of Wrath), Како је била зелена моја долина (How Green Was My Valley) и Миран човек (The Quiet Man) - а да ниједан од та четири филма није био вестерн. Био је номинован у категорији најбољег редитеља за филм Поштанска кочија (Stagecoach) 1939. те као продуцент у категорији најбољег филма за филмове Миран човек и Дуго путовање кући (The Long Voyage Home).
За главну улогу у класичном вестерну Поштанска кочија 1939. године Форд ангажује Џона Вејна, дотадашњег минорног глумца и ситног епизодисту у Б-вестернима, постаје његов ментор и ствара од њега „америчку икону“. Кроз Вејнове наступе у својим вестернима Форд износи своје ставове о несаломљивости америчког пионирског и граничарског духа, а Вејн на тај начин постаје (и то је још увек) једна од најкомерцијалнијих америчких филмских звезда 20. века. Њихово дугогодишње пријатељство и заједнички рад на многим филмовима пружили су Вејну прилику да оствари неке од својих најупечатљивијих улога. У наредних 35 година Вејн ће наступити у 12 Фордових филмова, међу којима су Поштанска кочија (1939.), Носила је жуту траку (She Wore a Yellow Ribbon, 1949), Миран човек (1952.), Трагачи (филм) (The Searchers, 1956), Крила орлова (The Wings of Eagles, 1957.) и Човек који је убио Либерти Валанса (The Man Who Shot Liberty Valance, 1962.). Џон Вејн је Форда звао „Тренер“ и „Ћале“.
Долина споменика у Јути била је Фордова најомиљенија локација за снимање и у њој је направио многе филмове. Форд је овековечио призоре са америчког Запада најлепшим и најснажнијим филмским кадровима икад снимљеним, поготово у филмовима Поштанска кочија, Трагачи, Тврђава Апача (Fort Apache) и Носила је жуту траку.
Други светски рат Џон Форд проводи као официр у ратној морнарици САД и снима документарне филмове за Министарство одбране. За те филмове осваја још два Оскара, један за Битку за Мидвеј (The Battle of Midway, 1942) и други за много хваљени 7. јун (June 7th, 1943). Детаљније информације о Фордовиј војној служби можете добити на линку Морнаричког историјског центра доле.
Године 1955. Форд почиње снимање класичне морнаричке комедије Господин Робертс (Mister Roberts) са Хенријем Фондом, Џеком Лемоном, Вилијамом Пауелом и Џејмсом Кегнијем у главним улогама. Међутим, ускоро га замењује Мервин ЛиРој пошто Форд, због пуцања жучне кесе, није био у стању да настави снимање.
Глумац Ворд Бонд глумио је Џона Форда лично (као Џона Доџа) у филму Крила орлова из 1957.
Многи глумци често су глумили у Фордовим филмовима: Ворд Бонд, Кен Кертис, Џејн Дарвел, Френсис Форд (брат), Бен Џонсон (глумац), Виктор Меклаглен, Хари Кари Јр. , да поменемо само неке. Били су познати као „Друштванце Џона Форда“.
Први је добитник Амерички институт за филм награде за животно дело АИФ 1973. године.
Џон Форд је преминуо од рака желуца у 79. години у Палм Десерту у Калифорнији. Сахрањен је на Гробљу светог крста у Калвер Ситију, Калифорнија.
[уреди] Одабрана филмографија
- Потказивач (1935)
- Поштанска кочија (1939)
- Плодови гнева (1940)
- Како је била зелена моја долина (1941)
- Моја драга Клементина (1946)
- Бегунац (1947)
- Рио Гранде (1950)
- Миран човек (1952)
- Господин Робертс (за време снимања замењен Мервином ЛиРојем ) (1955)
- Трагачи (1956)
- Човек који је убио Либерти Валанса (1962)
- Донованов гребен (1963)
Види такође: Остале истакнуте личности вестерна
