Гамал Абдел Насер

Из пројекта Википедија

Гамал Абдел Насер

Гамал Абдел Насер (جمال عبد الناصر Gamāl ʿAbd an-Nāsir) (15. јануар 1918. Александрија - 28. септембар 1970. Каиро) је био египатски војник и предсједник. Рођен је у Александрији, а 1938. завршио је Краљевску војну академију. Био је официр у египатској војсци. Његов политички успон почео је у јулу 1952. године војним ударом којим је збачен краљ Фарук. Након укидања монархије 1953. и успоставе једностраначке републике коју је у почетку водио генерал Мухамад Нагуиб, 1954. Насер је преузео власт. Успешно је водио преговоре с Британцима око повлачења из Египта, окончавајући тако њихову вишедеценијску контролу над Египтом. Насер је 1956. изабран за египатског председника, а исте године је донио одлуку о национализацији Суецког канала. Године 1958. настојао је конкретизирати своје замисли о арапском јединству формирајући федерацију Египта и Сирије - Уједињену Арапску Републику - под његовим предсједавањем. Но, УАР је доживио крах након војног удара у Сирији. Насер је удаљио Египат од западних земаља, а прославио се концептом арапског социјализма и национализацијом финанцијских институција, чиме се требала финанцирати индустријализација земље. Неко је време био најутицајнији лидер арапског света. Напад Израела на Египат 1967. у Шестодневном рату и тежак египатски пораз до којег је дошло разлог су због којег је Насер дао оставку исте године. На захтев јавности вратио се на дужност, али никада није успио вратити углед панарапског лидера какав је имао до рата.