31. октобар

Из пројекта Википедија

31. октобар (31.10.) је 304. дан године по грегоријанском календару (305. у преступној години). До краја године има још 61 дан.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

1848. - Царске чете под фелдмаршалом Алфредом Виндишгрецом заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада.
1864. - Невада је постала савезна држава САД.
1871. - На основу устава из 1869. (Намеснички устав), донет је први закон о пороти у Србији, који је ступио на снагу 1. јануара 1872.
1912. - Ослобођење града Пећи и целе Метохије од Турака.
1922. - У Италији је на власт дошао Бенито Мусолини.
1925. - Реза Кан је преузео престо Ирана и основао династију Пахлави, која је владала том земљом до Исламске револуције 1979.
1940. - Победом британске авијације завршена је Битка за Британију коју су Немци почели у јулу снажним бомбардовањем и поморском блокадом Велике Британије. Британци су преузели ваздушну контролу над Ламаншом, а Немци су одустали од инвазије на острво.
1952. - На пацифичким Маршалским острвима САД су извеле прву пробу хидрогенске бомбе.
1956. - Бомбардовањем египатских аеродрома, Британија и Француска су почеле напад на Египат, током Суецке кризе.
1961. - У процесу дестаљинизације Совјетског Савеза, Стаљинови посмртни остаци премештени су из маузолеја на Црвеном тргу у гробницу уз зидине Кремља.
1991. - На првим вишепартијским изборима у Замбији Фредерик Чилуба победио је Кенета Каунду, лидера у борби за независност и првог председника земље.
1999. - Током 113. фудбалског дербија „Партизана“ и „Црвене звезде“ у сукобима навијача погинуо је ученик Александар Радовић (17). То је био први случај насилне смрти на фудбалским утакмицама у Југославији.
2000. - Руска ракета у којој су се налазили први становници међународне свемирске станице, експлодирала је у Казахстану.

[уреди] Рођења

1632. - Јан Вермер, холандских сликар.
1795. - Џон Китс, енглески књижевник.
1922. - Нородом Сиханук, камбоџански принц.
1929. - Бад Спенсер, италијански глумац.
1939. - Рон Рифкин, амерички глумац.
1963. - Карлос Дунга, бразилски фудбалер.

[уреди] Смрти

1448. - Јован VIII Палеолог, претпоследњи византијски цар.
1517. - Фра Бартоломео, италијански сликар.
1851. - Петар II Петровић Његош, црногорски владика, филозоф и државник. (*1813).
1918. - гроф Иштван Тиса, мађарски премијер.
1926. - Хари Худини, амерички мађионичар пореклом мађарски Јеврејин.
1984. - Индира Ганди, премијер Индије. (*1917).
1993. - Федерико Фелини, италијански режисер. (+1920).

[уреди] Празници и дани сећања

1517. - Огорчен многобројним злоупотребама цркве, немачки свештеник Мартин Лутер окачио је на врата катедрале у Витенбергу и ставио на јавну расправу 95 теза о реформи цркве. Тиме је у немачким земљама почела Реформација, а Лутер је постао један од њених вођа.