Из пројекта Википедија
1. јануар је први дан календарске године и у јулијанском и у Грегоријанском календару. Овде се календарска година односи на редослед којим су месеци приказани, од јануара до децембра. Први дан средњевековне јулијанске године је био обично неки други дан, а не 1. јануар. Овај дан је усвојен као први дан јулијанске године од стране свих западноевропских земаља изузев Енглеске између 1450. и 1600. године. Грегоријански календар објављен 1582. године није одређивао да 1. јануар буде Новогодишњи дан, нити први дан своје бројане године. Иако је Енглеска почињала своју бројану годину 25. марта (Дан даме или Дан објављивања), између 13. века и 1752, 1. јануар се називао Новогодишњи дан, и био је, са Божићем и повремено Дванаестом ноћи, празник када су се размењивали поклони. Остаје још 364 дана у години (365 у преступним).
[уреди] Догађаји
- 45. пне. - Уводи се Јулијански календар.
- 404. - Последње познато такмичење гладијатора се одржава у Риму.
- 439.- Објављен Теодосијев законик (Codex Theodosianus), највећа збирка римског права дотада.
- 990. - Кијевска Русија усваја Јулијански календар.
- 1438. - Алберт II Хабсбург је крунисан као краљ Угарске.
- 1502. - Португалски морепловци упловили су у залив Гуанабара и назвали то место Рио де Жанеиро (Јануарска река).
- 1526. - Хрватско племство је на сабору у граду Цетину изабрало за краља Фердинанда Хабсбурга.
- 1600. - Шкотска почиње са употребом Јулијанског календара.
- 1651. - Чарлс II крунисан као краљ Шкотске
- 1673. - Почиње стална достава поште између Њујорка и Бостона.
- 1700. - Русија почиње да користи Јулијански календар.
- 1707. - Џон V је крунисан као краљ Португалије
- 1738. - Буве острво открива француски истраживач Жан-Батист Шарл Буве де Лозије.
- 1788. - Објављује се прво издање новина Тајмс из Лондона, претходно The Daily Universal Register.
- 1797. - Олбани замењује Њујорк као главни град државе Њујорк.
- 1801. - Законодавни акт Краљевства Велике Британије и Ирског Краљевства ступа на снагу да би се оформило Уједињено Краљевство.
- 1801. - Први познати астероид 1 Церес открива Ђузепе Пиаци.
- 1803. - Данска је забранила увоз робова у данску Западну Индију и постала прва земља која је забранила ропство.
- 1804. - Француска власт над Хаитијем се окончава.
- 1808. - Увоз робова у Сједињене Државе се забрањује
- 1818. - Први пут објављен роман Мери Шели Франкенштајн, или модерни Прометеј.
- 1826. - Наукалпан постаје општина Мексика.
- 1833. - Велика Британија је прогласила суверенитет над Фокландским острвима у Атлантику, која су пре тога била под шпанском колонијалном влашћу.
- 1861. - Порфирио Диаз осваја град Мексико.
- 1863. - Амерички грађански рат: Закон о ослобађању робова (Прокламација о еманципацији) ступа на снагу.
- 1863. - Прву тврдњу под Актом о хомстедима прави Данијел Фримен за фарму у Небраски.
- 1869. - Сигма Ни братство се званично оснива на Војном институту у Вирџинији
- 1877. - британска краљица Викторија I проглашена је царицом Индије.
- 1880. - у Србији су уведене обавезне метричке мере, мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља.
- 1880. - Фердинанд де Лесепс почиње француску конструкцију Панамског канала.
- 1892. - Елис острво се отвара да прима имигранте из Сједињених Држава.
- 1893. - Јапан почиње да користи Грегоријански календар.
- 1898. - Њујорк анексира земљу околних округа, чинећи тиме Град Већег Њујорка. Четирма почетним областима, Менхетну, Бруклину, Квинсу и Бронксу, се прикључује 25. јануара Стејтен Ајленд како би се створио модерни град од 5 области.
- 1899. - Шпанска власт над Кубом се завршава.
- 1901. -
- 1902. - Прва Роуз боул утакмица се одиграва у Пасадени, Калифорнија.
- 1908. - По први пут, лопта је бачена на Њујоршки Тајмс Сквер да означи почетак Нове Године.
- 1911. - Северна Територија се одваја од Јужне Аустралије и пребацује се под управу Комонвелта.
- 1912. - Успоставља се Република Кина.
- 1925. - назив главног града Норвешке Кристијанија (од 1674), промењен је у Осло.
- 1934. - Алкатраз острво постаје амерички федерални затвор.
- 1934. - Нацистичка Немачка доноси „Закон за превенцију генетски оболелог потомства“.
- 1935. - Бакнел Универзитет осваја прву Наранџасту куглу 26-0 над Универзитетом Мајамија.
- 1937. -
- Анастазио Самоза постаје председник Никарагве.
- Прва Котон боул утакмица се одржава у Даласу, Тексас.
- 1939. - Бечки новогодишњи концерт се први пут одржава.
- 1942. - Декларацију Уједињених Нација потписује 26 нација.
- 1945. - Бахавалбур држава издаје своје прве маркице.
- 1948. -
- Британске железнице се назионализују да би се створила Британска Железница.
- Енрико де Никола формално постаје председник италијанске републике, али одбија да буде кандидат за прве уставне изборе наредног маја.
- 1956. - Република Судан постиже независност од Египатске републике и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.
- 1958. - ступио је на снагу уговор о оснивању Европске економске заједнице, познате као Заједничко тржиште, који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија.
- 1959. - после двогодишњег герилског рата, на Куби је преузео власт вођа револуционарног покрета „26. јул“ Фидел Кастро, а диктатор Фулхенсио Батиста је побегао у Доминиканску Републику.
- 1960. - Република Камерун постиже независност од Републике Француске и and the Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.
- 1962. - Западна Самоа постиже независност од Новог Зеланда; име јој се мења у Независна држава Западне Самое.
- 1964. - Федерација Родезије и Њасаланда се дели на независне републике Замбију и Малави, и на Родезију којом управља Велика Британија.
- 1965. - под вођством лидера покрета „Ал фатах“ Јасера Арафата формирана је Палестинска ослободилачка организација.
- 1969. - Мариен Нгуаби званично постаје Председник Републике Конго.
- 1970. - Уникс епоха почиње у 00:00:00 UTC.
- 1971. - Рекламе за цигарете постају забрањене на америчким телевизијама.
- 1973. - Краљевина Данска, Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске и Република Ирска су примљене у Еворпску економску заједницу.
- 1976. - НБЦ уводи свој нови лого: апстрактно N.
- 1978. - Ер Индија Лет 855 Боинг 747 експлодирао и пао у море у близини обале Бомбаја, усмртивши 213 особа.
- 1979. - Званичне дипломатске везе су успостављене између Народне Републике Кине и Сједињених Америчких Држава, 30 година након оснивања Народне Републике Кине.
- 1981. -
- 1983. - ARPANET званично прелази да користи Интернет Протокол, правећи Интернет.
- 1984. -
- 1985. -
- Направљен Интернетов Систем обласних имена (DNS - Domain Name System).
- Први Британски мобилни телефонски разговор је успоставио Ерни Вајз ка Водафону.
- 1986. - Аруба постаје независна од Курасаа, мада остаје у слободној асоцијацији са Краљевином Холандијом.
- 1987. - Град у Фробишеровом заливу, у канадским Северозападним Територијама, мења своје име у Икалуит.
- 1988. - Настаје Евангелистичка Лутеранска Црква Америке, чиме се прави највећа лутеранска деноминација у САД-у.
- 1992. - Џорџ Х. В. Буш постаје први Председник Сједињених Америчких Држава који се обратио Аустралијском парламенту.
- 1993. -
- Плишани развод: Чехословачка, основана 1918. године, дели се на Словачку Републику и Чешку Републику.
- Уведено јединствено тржиште у оквиру Еворпске економске заједнице.
- Радио телевизија Србије отпустила је више од 1.500 радника у Београду, међу којима је највише било новинара који су се супротстављали ратној пропагандној политици радија и ТВ, „говору мржње“, непоштовању професионалног кодекса и кршењу професионалних критеријума уређивачке политике.
- 1994. -
- у СР Југославији раст цена достигао је фантастичну цифру од 315.563.558%, цене су се у просеку повећавале 62% дневно, 2% на сат и 0,029% у минути.
- Северноамерички уговор о слободној трговини ступа на снагу.
- Запатиста војска националног ослобођења започиње дванаест дана оружаног конфликта у Држави Чијапас.
- 1995. -
- 1996. - Курасао добија ограничену самоуправу, мада остаје у оквиру слободне асоцијације са Краљевином Холандијом.
- 1997. - Република Заир званично приступа Светској трговинској организацији, као Заир.
- 1998. -
- Пушење постаје забрањено у свим баровима и ресторанима у савезној држави Калифорнија.
- Исламски фундаменталисти су на западу Алжира масакрирали више од 400 људи, укључујући жене и децу, у најгорем насиљу током шестогодишњег терора оружаних исламистичких група.
- 1999. - званично је пуштена у промет јединствена европска валута евро и око 300 милиона људи у 11 од 15 земаља Европске уније добило је исту валуту први пут од времена Римског царства. Грчка се, као 12. чланица, придружила 2001, а замена националних валута у евро почела је 2002. године
- 2000. - Велика Британија је званично укинула старе империјалне мере, као што су фунта (453,59 грама) и унца (28,35 грама) и увела европски мерни систем.
- 2001. - Први дан трећег миленијума.
- 2002. -
- 2003. -
- 2004. - Первез Мушараф прима глас поверења да настави да буде Председник Исламске Републике Пакистана од Парламента и провинцијалних скупштина.
- 2007. - Бугарска и Румунија постале чланице Европске уније, а бугарски, румунски и ирски језик, постали званични језици Европске уније, уз 20 већ постојећих.
- 766. - Али ар-Рида, Шиа Имам († 818.)
- 1431. - Папа Александар VI, папа од 1492 - 1503, прво име Родриго Борџија († 1503.)
- 1449. - Лоренцо де Медичи, италијански државник († 1492.)
- 1484. - Хулдих Цвингли, швајцарски протестантски лидер († 1531.)
- 1516. - Маргарета Лејонхуфвуд, шведска краљица († 1551.)
- 1618. - Бартоломео Естебан Муриљо, шпански сликар († 1682.)
- 1638. - Цар Го-Сај јапански († 1685.)
- 1648. - Елкана Сетл, енглеска списатељица († 1724.)
- 1655. - Кристиан Томасиус, немачки правник († 1728.)
- 1735. - Пол Ревер, амерички патриота и стручњак за сребро († 1818.)
- 1750. - Фредерик Муленберг, први говорник Америчке куће представника († 1801.)
- 1752. - Бетси Рос, америчка кројачица († 1836.)
- 1823. - Шандор Петефи, мађарски песник и револуционар († 1849.)
- 1839. - Уида, енглеска списатељица († 1908.)
- 1841. - Јован Авакумовић, српски политичар и правник († 1928.)
- 1860. - Џорџ Вашингтон Карвер, амерички учитељ, проналазач, ботаничар († 1943.)
- 1863. - Пјер де Кубертен, француски иницијатор модерних Олимпијских игара († 1937.)
- 1864. - Алфред Стајглиц, амерички фотограф († 1946.)
- 1874. - Густав Вајтхед, немачки-амерички проналазач († 1927.)
- 1876. - Харијет Брукс, канадска физичарка († 1933.)
- 1879. - Е. М. Форстер, енглески романописац († 1970.)
- 1887. - Вилхелм Канарис, немачки адмирал († 1945.)
- 1890. - Антон Мелик, словеначки географ († 1966.)
- 1892. - Артур Родзински, хрватски диригент († 1958.)
- 1894. - Сатјендра Нат Босе, индијски математичар († 1974.)
- 1895. - Џ. Едгар Хувер, амерички управник ФБИ-ја († 1972.)
- 1896. - Вукић Мићовић, српски хемичар, ректор Београдског универизитета и академик САНУ
- 1900. - Хавијер Кугат, каталонски-кубански музичар, фронтмен († 1990.)
- 1904. - Фазал Илахи Чаудри, пакистански политичар († 1982.)
- 1906. - Ђовани Д'Анци, италијански текстописац († 1974.)
- 1909. - Бери Голдвотер, амерички сенатор из Аризоне и председнички кандидат († 1998.)
- 1909. - Дејна Ендруз, амерички глумац († 1992.)
- 1911. - Хенк Гринберг, бејзбол играч († 1986.)
- 1912. - Ким Филби, британски шпијун († 1988.)
- 1915. - Бранко Ћопић, српски писац
- 1917. - Џул Грегори Чарни, метеоролог († 1981.)
- 1917. - Алберт Мол, холандски глумац († 2004.)
- 1919. - Џ. Д. Селинџер, амерички романописац
- 1920. - Вирђилио Савона, италијански певач и текстописац (Квартето Четра)
- 1921. - Исма'ил Раџи' ал-Фаруки, палестински-амерички муслимански мислилац, филозоф и компаративни религијски сколастичар († 1986.)
- 1922. - Роки Грацијано, амерички боксер († 1990.)
- 1925. - Стајми Бирд, глумац († 1981.)
- 1927. - Доук Вокер, америчка звезда америчког фудбала († 1998.)
- 1928. - Ернест Тајдимен, амерички писац († 1984.)
- 1931. - Чун Доо Хван, Председник Јужне Кореје
- 1933. - Фредерик Лоуи, канадски медицински учитељ, етичар и председник универзитета
- 1933. - Џо Ортон, енглески писац († 1967.)
- 1936. - Вили Вајт, америчка атлетичарка († 2007.)
- 1940. - Хелмут Јан, немачки архитекта
- 1940. - Френк Лангела, амерички глумац
- 1942. - Мартин Фрост, амерички политичар
- 1942. - Кантри Џо МекДоналд, амерички музичар, (Кантри Џо и Рибе)
- 1942. - Генади Сарафанов, космонаут
- 1943. - Дон Новело, амерички глумац, комичар и писац
- 1945. - Џеки Икс, белгијски возач тркачких аутомобила
- 1961. - Марк Вингет, британска глумица
- 1962. - Никола Брајант, британска глумица
- 1964. - Диди Фајфер, америчка глумица
- 1966. - Алисон Дуди, ирска глумица
- 1966. - Мајкл Империоли, амерички глумац
- 1966. - Ембет Давиц, америчка глумица
- 1968. - Давор Шукер, хрватски фудбалер
- 1968. - Грандмастер Флеш, певач из Барбадоса
- 1969. - Верн Тројер - амерички глумац
- 1970. - Пол Томас Андерсон, амерички филмски режисер, писац и продуцент
- 1970. - Габријел Џарет, амерички глумац
- 1972. - Нив МекИнтош, глумица
- 1975. - Џо Кенон, амерички фудбалер
- 1977. - Хасан Салихамиџић, босански фудбалер
- 1979. - Коичи Домото, јапански уметник
- 1980. - Елин Нордегрен, шведски фото модел
- 1981. - Солт Баумгартнер, мађарски возач тркачких аутомобила
- 1982. - Давид Налбандијан, аргентински тенисер
- 379. - Свети Базил из Цезареје (* 330.)
- 404. - Свети Телемах
- 874. - Хасан ал-Аскари, једанаести Шиа Имам (* 846.)
- 898. - Одо Париски, француски краљ (* 860.)
- 1515. - Краљ Луј XII француски (* 1462.)
- 1559. - Кристијан III дански и норвешки (* 1503.)
- 1560. - Жоаким Ди Белај, француски песник (р. око 1522)
- 1679. - Јан Стен, холандски сликар
- 1716. - Вилијам Вичерли, енглески драматург
- 1730. - Семјуел Севал, енглески судија (* 1652.)
- 1766. - Џејмс Френсис Едвард Стјуарт, „Стари претварач“ (* 1688.)
- 1782. - Јохан Кристијан Бах, немачки композитор (* 1735.)
- 1817. - Мартин Хајнрих Клапрот, немачки хемичар (* 1743.)
- 1892. - Розвел Б. Мејсон, мајор Чикага (* 1805.)
- 1894. - Хајнрих Рудолф Херц, немачки физичар (* 1857.)
- 1933. - Херијет Брукс, канадска физичарка (* 1876.)
- 1944. - Чарлс Тарнер, аустралијски играч крикета (* 1862.)
- 1953. - Хенк Вилијамс, амерички певач (* 1923.)
- 1958. - Едвард Вестон, амерички фотограф (* 1886.)
- 1960. - Маргарет Салаван, америчка глумица (* 1911.)
- 1972. - Морис Шевалије, француски певач и глумац. (* 1888.)
- 1981. - Беула Бонди, америчка глумица (* 1888.)
- 1986. - Алфредо Бинда, италијанкски бициклиста (* 1902.)
- 1992. - Грејс Хопер, амерички рачунарски пионир (* 1906.)
- 1994. - Цезар Ромеро, амерички глумац (* 1907.)
- 1994. - Лорд Артур Еспи Порит, британски атлетичак и лекар (* 1900.)
- 1995. - Еуген Вигнер, маћарски физичар, лауреат Нобелове награде (* 1902.)
- 1995 - Фред Вест, британски серијски убица (самоубиство) (* 1941.)
- 1996. - Арли Берк, амерички адмирал (* 1901.)
- 1997. - Таунс Вам Зант, амерички музичар (* 1944.)
- 1998. - Хелен Вилис Муди, америчка тенисерка (* 1905.)
- 2001. - Реј Волстон, амерички глумац (* 1914.)
- 2001 - Фабијан Шоваговић, један од највећих глумаца Хрватске и бивше Југославије (* 1933.)
- 2003. - Џо Фос, амерички политилар и борбени пилот (* 1915.)
- 2005. - Ширли Чисхолм, америчка политичарка, прва тамнопута америчка представница Конгреса (* 1924.)
- 2005. - Хју Џон Фредерик Лосон, 6. Барон Бернхам, британски новинар и политичар (* 1931.)
- 2005 - Боб Мацуи, амерички конгресмен (* 1941.)
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Види још
Српска православна црква слави:
Седми дан и осма ноћ Божића у западном хришћанству.
