Пећ

Из пројекта Википедија

Пећ

Пећ на мапи Србије

Пећ (албански: Pejë / Peja) je град и седиште истоимене општине, који се налази у северозападном делу Метохије. 2005. године град Пећ је имао 93.161 становника.

[уреди] Историја

Град Пећ се први пут под овим именом помиње 1202. године пре тога је имао неколико назива у зависности од тога ко је господарио тим крајевима.

Град су вероватно основали Илири. Налазио се на стратегијском положају на реци Бистрици, која се улива у Бели Дрим источно од Проклетија. Град се називао Песцијум (Pescium) током римског периода, под називом Сипарантум (Siparantum) среће се код Птоломеја (87.-150.) у његовом познатом делу "Географија". Имао је статус муниципијума, што је значило да је имао своју самоуправу и да је био други град тог ранга на простору данашњег Косова и Метохије, одмах после Улпијане.

Византијски историчар Прокопије (565. године) га назива Пентза (Pentza), који замењује назив Сипарантум. О античкој Пећи зна се да је локалитет Градина врло значајан, као и низ других локалитета који показују да је био административни центар овог дела Балкана.У 12-ом веку је носио име Ждрелник зато што се налази на улазу (ждрелу) у Руговску клисуру. У 13. веку помиње се као град Пећ који се развијао уз тек пренету столицу српске цркве из Жиче у Пећ. Пек, Пећ, Пећ архиепископа су неки од назива који су коришћени. У 14. веку га помињу Дубровчани и Которани који су имали своје трговачке колоније у Пећи. Године 1378. се помиње Караван "in novam montem pec et prizren".

Пећ је носио и назив Српског Светог Града. Био је седиште српске цркве, прво организоване као архиепископија, а затим и као патријаршија (од 1346. године када је Цар Душан прогласио Српско царство. Град је тада уживао многе повластице српских владара и добијао богате поклоне од њих и страних великаша. Град је био везан за архиепископа (касније патријарха) и био је под директном његовом влашћу.Одликовао се богатом и разноврсном архитектуром.У Пећи производило много артикала, почевши од прехрамбених и одевних до предмета високе уметничке вредности. Тада су у граду радили најбољи мајстори филиграни, ковачи, кројачи и други. за поглавара српске цркве се ковао посебан новац, а такође се производила свила. Град је био чувен ван граница тадашње српске државе по узгајању и производњи шафрана који се користио и као зачин и као боја за тканину.

После боја на Косову, 1389. године па све до 1462. године Пећ је био под влашћу Балшића и друге властеле. Турци су га освојили крајем 14. века и извели много промене током своје владавине, укључујући промену имена у Ипек (Ipek). Позната је прва побуна,тј.устанак против Турака 1455-те године који је крваво угушен.Град је насељен бројним турским породицама, чији многи потомци и даље живе у овим пределима, и попримио је упадљиво оријентални карактер са уским улицама,широким чаршијама,кућама балканског архитектонског наслеђа. Град је такође добио исламски карактер изградњом неколико џамија, од којих су многе саграђене на темељима православних богомоља или су православне богомоље претваране у исламске. Једна од њих је Бајракли џамија коју су Турци подигли тако што су цркву Ружицу претворили у исламску богомољу у 15-ом веку.

Петовековној турској владавини је дошао крај 1912, током Првог балканског рата, када је Црна Гора заузела град. Крајем 1915, током Првог светског рата, заузели су га Аустријанци. Након 1918. Пећ је постао део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Између 1931. и 1941. град је био под управом Зетске бановине. Од 1945. град је део аутономне покрајине Косово и Метохија у саставу Србије и СФРЈ. Односи између Срба и Албанаца, који су већинско становништво града у 20. веку, су често били напети током овог века. Ово је дошло до врхунца током рата на Косову 1999, током ког је град тешко оштећен. Даљу штету град је претрпео у насилним међуетничким немирима марта 2004. Поред манастира Пећке патријаршије у непосредној близини Пећи се налази и манастир Високи Дечани који је уз поменуту столицу српских патријараха стављен под заштиту УНЕСКО-а.Ту је и манастир Светог Преображења из 14'ог века у селу Будисавци ,17 км од града.