Zaratustra
From Wikipedia
Zaratustra je ime pod kojim Zapad poznaje filozofa i proroka drevne Persije Zaratustru najčešće se govori da je živeo oko 600. pne., ali dokazi iz jezika kojim se služio su nekada upućivali mnoge današnje naučnike da peretpostave da je živeo oko 1500. p.n.e., što znači da je živeo u doba kad je Persija izranjala iz kamenog doba. To bi ga učinilo prvim velikim prorokom svetskih religija. Ali, najnoviji dokazi gotovo sgurno govore u prilog činjenici da je Zaratustra živeo negde između 670. i 580. p.n.e.
Sledbenici Zaratustrine religije veruju da je njihovog proroka odabrao Bog da bi primio njegovo jedinstveno otkrovenje. To je sadržaj sedamnaest hvalospeva, gatha. Najznačajnije obeležje Zaratustrinog učenja njegovo isticanje vere pojedinaca, nadahnuto njegovim uverenjem da ga je Bog pozvao i lično mu se pokazao. Svi muškarci i žene, (u Zaratustrinoj religiji oba pola imaju iste dužnosti) imaju ličnu odgovornost da izaberu između dobra i zla. Ljudima će biti suđeno na drugom svetu na osnovu njihove slobodne volje u odabiranju. Oni čije dobre misli, reči i dela nadjačaju zlo, idu u nebo bez obzira na njihov društveni položaj. Oni čije zle misli, reči i dela nadjačaju dobro, idu u pakao, opet bez obzira na njihiv društveni položaj. Ta je moralna demokratija vređala sveštenike i vladare koji su raj smatrali svojim isključivim pravom. Zaratustra je učio da je Bog isključivi Dobar Stvoritelj svih stvari, Sunca, Meseca i zvezda, duhovnog i materijalnog sveta, čoveka i zveri. Mudri gospodin (Ahuramazda) je dobrostivi vladar, prijatelj ne samo Zaratustre, već i svih ljudi. On ni na koji način nije odgovoran za zlo na svetu, zlo dolazi od razornog duha (Angra Mainyu), čija je narav divlja i razorna. On je stvorio demone, on vlada paklom i od početka se suprostavlja Bogu. U Zaratustrinoj religiji svet je bojno polje na kojem se bore sile dobra i zla.
Bog je stvorio svet i čoveka da mu pomognu u toj borbi. Stvorio je i božanska bića. Najistaknutija među njima su Besmrtne vrline (Amaša spanta), sinovi i kćeri boga, koji na neki način liče hrišćanskim arhanđelima. Kao i kod indoiranskih bogova i tu postoji značajna apstraktna dimenzijanjihove prirode, što nam pokazuju i njihova imena: Dobra misao (Vohu-mano), Pravednost (Aša), Pobožnost (Armaiti), Vlast (Kšatra), Celovitost i Besmrtnost (Harvatat i Amurtat). One nisu samo božanska bića, već su i uzori kojima bi svi kreposni ljudi trebalo da teže. Prema tome imajući dobru nameru, odanim životom i pravednošću, čovek učestvuje u božjoj vlasti i zadobija celovitost i besmrtnost. Verovalo se da svaka od besmrtnih vrlina štiti i da je prikazana jednom od šest dela koja zajedno čine dobro delo Boga: stoka, vatra, zemlja, metal, voda i biljke. U važnim obredima prisutan je predstavnik svakog pojedinog božjeg dela a time i besmrtne vrline, tako da su simbolički prikazani i zemaljski i nebeski svet. Sedmo je delo sam čovek, predstavnik Boga, a prisutan je u obredu u osobi sveštenika. Zaratustra je učio da je svet u biti dobar, ali je sada pokvaren napadima zla. Očekivao je dan kada će borba protiv zla dostići svoj vrhunac, kada će dobro pobediti a svet se vratiti u stanje savršenstva, koje mu je Stvoritelj darovao. Na kraju će mrtvi ustati i biće im suđeno. Zli će otići u pakao, a kreposni će s Bogom večno živeti u savršenstvu.
